Када се песник, или прозаиста, нађе у селекцији која готово преполови ауторске пријаве, а као селектори се обзнане врхунски стручњаци, у саставу жирија: др. Вјера Рашковић Зец, из Беча; проф. др. Волфганг Рорбах, из Беча; проф. др. Каплан Буровић, академик из Женеве (Швајцарска); онда и непремостиве финансијске баријере, релативизују трептаји радости, одашиљући маштено требовање Космосу, да се такав успех и материјализује песничким загрљајем у овај часни венац, сплетених душа.

Поете и приповедачи, углавном са простора Земље којој је име ускраћено, а она сажежена у братоубилачком грађанском рату једнокрвних несвесника, сигнираних верским бојама, раширили су руке једни према другима у Вијени, граду, чије руке и јесу, одвајкада, широко одручене намерницима.
Име „једног од стотину Срба“, згрљеника Бечког, кога је овај, њему судбински „загрљај“, потом провео голготом „магли и умирања“ и сталних лутања Европом, очастило је овај стиховно – прозни  венац зборником: Фестивала „Милош Црњански“.

Програмско окупљање учесника конкурса, предвиђало је долазак у Беч првог децембра 2017. године,  ради разгледања Града и смештаја, а да је, овом програму приспелим, било лепо, осведочиле су ми слике, које су подељене на друштвеним мрежама.
Када су учесници туристичког програма, првог фестивалског дана, пристизали на скуп, ја сам, пословно спречен, тек кретао из Новог Сада, радујући се  још дражем сусрету, од овог са колегама на Фестивалу, јер је у Бечу, тату и маму, чекало дете наше, са њеним супругом, да би и они наредног, другог фестивалског дана, постали публика књижевницима.
Испуњена сала ресторана „Национал“ где је, за спојеним низом столова, седело четрдесетак учесника књижевне вечери, говорила је да ће вече бити једно од оних „за дуго памћење“ и, било је.
Песници су „певали“ стихове својих Боготворја, или су прозним низовима речи, трагали Космосом, а ја сам се једноставно опустио и уживао, баш као и у слушању црквенопоја, где није битно одмерити умилнији или мање умилни глас, већ опуштено уживати у Богопоју и постићи смирење духа сопственога.
Читане су речи којима је извезена ова књига, без протоколкарног права да се чита нешто што се није нашло под „овим шеширом“ великог нам Узорника, док није окончана промоција књижевновог дела, значајног за даљи рад и организацију наших књижевника у дијаспори Аустрије, кроз Културно друштво „Златна реч – Српска круна“ и Српско – словеначко културно хуманитарно друштво: „Сретење“.
По окончању промоције Зборника „Милош Црњански“, суорганизатори овог књижевног сусрета, председница „Златне речи – Српска круна“, Славица Клајн и, председник ССКХД „Сретење“, Радован Милић, допустили су, у даљем току вечери, слободу књижевног испољавања.
Два пута ми је Славица Клајн указала посебну част, накнадним прозивањем, да искажем своје стихове изван овог Зборника.
Срдачни аплауз и похвале колега уз, неочекиване ми, добре реакције породице, која је увек најстрожији критичар, рекле су ми да сам ово успешно учинио.
Уз похвале књижевној вечери, не смеју се изоставити хвале бечком ресторану „Национал“, домаћину, који нас је добром услугом, пријатно гостио.
Моја породица није крила одушевљење што су присуствовали лепом културном догађају, који поуздано не би походили да није било мога учешћа у њему.
Њихов спонтани и, нетражени коментар, најлепши је комплимент Организаторима и, нама који смо били учесници Фестивала „Милош Црњански“, у Бечу.

Дана,  04.12.2017. у Старим Лединцима,   
Милорад Куљић.