Поштовани господине Марко!
У тренутку помислих како сте ословљавајући ме са „Драги Радоване“ заиста пожелели да искрено пружите ту руку сарадње. Приметивши у задњем моменту да сте реаговање на чланак из Трагова послали јавно, одлучио сам да Вам јавно и одговорим, јер како бих другачије и могао у овој ситуацији.
Знате, господине Сладојевићу, Ваше чињење и Ваша изнебуха ултимативна појава на српској сцени у Словенији је „Ново вино у мешинама старим“, већ одавно виђено, преживљено и на сопственој кожи доживљено. Пишем „ултимативна“, јер како другачије тумачити допис који сте ми доставили, осим, или узми или остави, ако ништа од тога, а онда ме бриши из мејлинг листе и не сметај! Зар се тако разговара о озбиљној теми?
То што сте Ви нама понудили је као што сам рекао типична смицалица коју су нам свих ових година, пре Вас, подметали многи други, данашњи Ваши сарадници из Словеније на подручју (анти) српског деловања, чија имена овог пута не бих помињао.
Кажете да губим време на писање „оваквих текстова“. Зар је губљење времена указивати на најновије смишљене заплетене промашаје, овог пута од особе, коју како кажете, познаје лично велика већина људи, мислећи притом на Вас? Пишете даље, како мене нико не схвата озбиљно. Слажем се у потпуности са Вама господине Сладојевићу. Ко би још у неморалном и одрођеном свету који наступа против Срба, могао озбиљно схватати човека Србина, моралног пре свега, који је те ратне 1999. године док су НАТО зликовци Србију засипали бомба обукао униформу државе којој припада, и не само телом, већ и душом, из косметског села Јасића, долином реке Гуше, врлетима Јуничких планина стизао до Коте 601, а није као многи, па ни као Ви, бежао из земље на прву најаву ратних бубњева. Ако случајно, као бивши хашки чиновник знате где је Кота 601, знаћете да су се управо ту водиле најстрашније битке за Кошаре, за српску земљу и њене светиње. Данас, у колико - толико мирнодопском стању, српске земље и светиње браним речју и идејама, што је једино исправно и што ми је дужност.
Марко Сладојевић
Е, видите! Ово је био само делић моје истините биографије, а не самохвале којој сте Ви склони господине Сладојевићу. Књиге које сте написали, како се у навали Вашег Јапаизма (Ја па Ја) хвалите, на жалост нисам читао, а искрено бих желео. Довољно би било да сам прочитао само Catena Mundi, зборник нашег земљака, Крагујевчанина Предрага Драгића Кијука, па да будем на правом путу, српском путу.
Пишете хвалећи се наравно, како Ви говорите неколико језика. То је заиста за свако поштовање. Међутим у свеопштој ревизионистичко помами против свега што је српско, за нас су најопасније образоване глупости, а које су све чешћа појава када се ради о питању опстанка српства, српске културне баштине и српског народа. Ипак, као човек сам склонији да више верујем онима мање школованим, са израженим осећајем за правду, искреност и поштење, него образованима којима је до набројаног стало као до лањског снега. А знате зашто више верујем мање школованима? Они свој „образ“ нису стицали по европским скамијама, већ у колевкама српских домова.
Собзиром да у наставку Вашег јавног обраћања мени предлажете да не губим време са Вама, заиста ћу Вас искрено испоштовати, јер Ви, како пишете нисте политичар, и не зависите ни од кога. Да ли заиста зависите, од некога или не, то је Ваша лична ствар и у то се не бих уплитао. Ја лично за себе знам да на овом белом свету једино зависим од оних који ме доле негде у питомој Шумадији научише шта је то образ, како се чува и како се у грудима негује српство.
Предлажете да заједно нешто паметно урадимо за српску заједницу у Словенији. Па да почнемо питањима:
- Да ли и на који начин можемо потписати приступницу субјекту који не постоји?
- Ако сматрате да може: Које су интегративне, а централне тезе програма и Статута „Савеза Срба Словеније“ око којих би се окупили, а да не сметају српској заједници у Словенији нити држави Словенији?
- Да ли планирате, пре оснивања тог „Савеза“, организовати неки разговор (Округли сто) на демократском, научном и стручном нивоу, о положају и стању српске етничке заједнце у Словенији?
- Да ли ће по успостави новог „Савеза“, претходна три бити брисана из регистра постојећих организација?
- Какво је мишљење и које ставове би заступао тај „Савез“ у вези актуелне ситуације на српском Косову и Метохији и увођења такси од стране тзв. владе такозваног Косова?
- Какво мишљење ће заступати „Савез“ у вези словеначких извозника који су уместо српских преузели тржиште на Косову и Метохији?
- У којим сте словеначким листовима објављивали Ваша публицистичка дела на тему Срби у Словенији, положај и перспектива?
Све набројано и много више од тога је потребно српском етничком корпусу у Словенији, како би се могли определити и приступити субјекту, када ти исти људи буду имали у рукама оснивачке акте Савеза, а пре свега Статут и програм.
У нади да ће победити добра воља свих нас, срдачно Вас поздрављам.
Радован Б. Милић
Словенске Коњице
23. 05. 2019.