У среду, 13. маја, у парохијском дому цркве Ћирила и Метода у Љубљани представљена је нова књига Маје Шегуљев, учитељице у првом мандату допунске школе српског језика у Марибору.

Догађај је припремила Организација Српских Студената Словеније (OSSI), званично регистрована у Републици Словенији.
Књига СА ДИЈАСПОРОМ У СРЦУ није тек збирка сећања и исповести људи који су отишли из Србије. Она је сведочанство једног времена, расположења и тешких одлука после којих су многе породице натеране да живот потраже далеко од места у којима су рођени.

Николина Миловац, Маја Анђелковић Шегуљев ауторка и Данка Шпехар рецензенткиња књиге

У причи „Кад тата живи у компјутеру“ читалац се упознаје са осећањима породице која се нашла између две државе, два система и две стварности. Исповест Александре Божин носи управо ону врсту искрености коју није могуће одглумити: страх од сиромаштва, умор од бесперспективности, али и тешко привикавање на нови живот у Словенији. Посебну тежину даје чињеница да у исповести нема мржње, већ само болног и трезвеног поређења живота који су оставили и живота који су затекли.
Још снажнији утисак оставља исповест дванаестогодишње Горане Божин, која кроз дечје очи говори о исмевању, неприхваћености, сиромаштву и тражењу свог места у новој средини. Управо ту књига добија своју највећу вредност, јер не говоре политичари, аналитичари и институције, већ деца. А дечја искрена реч уме да буде снажнија од читавих студија о дијаспори.
Из ових прича постаје јасно да дијаспора није само економска категорија, већ дубоко људска драма: раздвојени родитељи, деца која одрастају преко видео позива, страх од повратка, осећај кривице што су отишли, али и нада да ће деца живети боље него њихови родитељи.
Маја Анђелковић Шегуљев, као професор и неко ко је годинама радио са децом из дијаспоре у Словенији, успела је да у овој књизи уради нешто веома ретко, да људе не посматра као „случајеве“, већ као личности. Зато ове исповести делују толико уверљиво и блиско, јер у њима нема литературе ради литературе, већ само живота.
Ако је судити по овим причама, СА ДИЈАСПОРОМ У СРЦУ није књига која се чита једном. То је књига која остаје као документ времена у којем су многи одлазили не зато што су желели, већ зато што су веровали да више немају избора.

Радован Б. Милић
Словенија
17. 05. 2026