Piše: Nikola Stanoev – Ujak Džo, reper

Prosto je neverovatno kako nevladine organizacije uvek zaćute kad su u pitanju srpski interesi, koliko god da to zvuči užasno. Da li je moguće da smo tako olako dopustili da jedna svetinja bude brutalno udavljena, ne potopljena nego – udavljena!

Zamislite situaciju u kojoj se potapa neka džamija u Srbiji, svetinja koja zaslužuje da bude tu gde je, bez obzira na versku pripadnost. Siguran sam da bi ta vest došla do svemira!

Ne krivim previše medije, to je ispričana priča, jednostvano ti ljudi nemaju hrabrosti ni snage da urade nešto više jer njihovi nalogodavci pretnjama dobijaju sve što požele.

Setimo se često kako su naši manastiri na Kosovu i Metohiji goreli, ona užasna scena kad Krst pada sa drevnog manastira, samo, recite mi ima li sada razlike? Ima, ovo je mnogo gore i bolnije!

Znam ljude koji su na svaki način pokušavali da dođu do medija i objasne situaciju, ali svaki put bi im bila zatvorena vrata – kome je bitna Nemanjićka zadužbina kad je Veljko na pragu raskida sa Mašom!?

Srbi, ovo nam je jedna od poslednjih opomena, na sve načine vodite borbu da spasimo srspku svetinju, možda nećemo uspeti, ali bar ćemo znati da smo pokušali. Nema povlačenja – nema predaje! SVIZAJEDNO!