Аутор фотографије Драгиша Лазовић.
На фотографији Димитрије Марковић у Долу при Храстнику 21. јуна 2008 године, сат времена пре смрти

У периоду 2007. и 2008. године међу српским друштвима у Словенији било је више покушаја подела и размимоилажења. Према тадашњим записима и ставовима дела активиста, значајан део негативних процеса долазио је из редова Савеза српских друштава Словеније.

Српско културно-хуманитарно друштво „Десанка Максимовић“ из Цеља није желело да се поводи за таквим дешавањима. Друштво је остало доследно сопственим уверењима, програмским циљевима и начину рада који је сматрало исправним. За опстанак и превазилажење бројних препрека у том периоду велике заслуге припадале су Димитрију Марковићу и Извршном одбору друштва, на челу са председником Ђурицом Тешановићем, и  свим члановима који су подржавали рад друштва.
У таквим околностима све чешће се постављало питање односа према Савезу српских друштава Словеније. Због нагомиланих проблема и неслагања, Српском културно-хуманитарном друштву „Десанка Максимовић“ предстојао је важан корак - добијање овлашћења Скупштине друштва за дистанцирање и евентуално иступање из Савеза српских друштава Словеније.
Један од најзначајнијих догађаја који је претходио таквој одлуци догодио се 29. марта 2008. године у Храстнику, где је одржана изборна скупштина Савеза српских друштава Словеније.
На тој скупштини делегат Српског културно-хуманитарног друштва „Десанка Максимовић“ из Цеља, јавно је изнео низ примедби и критика на рачун тадашњег руководства Савеза.
Према његовом излагању, руководство Савеза изгубило је легитимитет оног тренутка када је потпредседница Савеза, Дивна Обреновић, поднела неопозиву оставку, а руководство наставило рад као да се ништа није догодило. Као додатни пример наведен је и случај секретара Савеза, за који такође није решен у складу са прописима и Статутом.
У говору  је било постављено више питања која су се односила на правац деловања Савеза, његову улогу у решавању проблема српске заједнице у Словенији, однос према националном и верском идентитету, као и према питањима од значаја за српски народ.
Посебно је критиковано: непостојање видљивих резултата у раду Савеза у корист српске заједнице у Словенији; удаљавање од првобитних циљева због којих је Савез основан; 
одсуство јасне стратегије у решавању питања српске етничке заједнице у Словенији; 
недостатак сопствених институција попут медија, радија, телевизије и других облика организованог деловања као и неуспех да Савез обезбеди адекватне просторије за свој рад. 
Значајан део критика био је усмерен и на лист „Мостови“. Према изнетим ставовима, редакција тог листа спроводила је цензуру текстова и онемогућавала објављивање ауторима који нису делили ставове уредништва. Постављена су и питања о тиражу новина, њиховој дистрибуцији и финансирању.
У наставку излагања наведени су и други проблеми које је говорник видео у раду Савеза, међу којима су: потписивање петиције о неповерењу отправнику послова Г. Крајновићу; понижавање и вређање појединих председника друштава и чланова српских организација;  спорни опозиви са функција; искључивање појединаца из Савеза; нерешавање отворених питања српске заједнице у Словенији; непостојање јасног става о Србији и Косову и Метохији; објављивање анти-српских коментара на интернет страници Савеза; нетранспарентно финансијско пословање; нарушавање јединства српске заједнице; самовољне измене Статута; поделе међу Србима по различитим основама; одлазак већег броја значајних српских друштава из Савеза; кршење Статута приликом пријема нових чланица и вишеструко одлагање митинга у Љубљани „Косово је Србија“. 
На крају свог обраћања делегат је оценио да су пропусти и грешке Савеза толико озбиљни да бацају сенку на све позитивне резултате који су евентуално постигнути. Сликовито је поручио да „само слеп не види да ова кућа гори“ и најавио да ће на скупштини матичног друштва, заказаној за април 2008. године, један од предлога бити да Српско културно-хуманитарно друштво „Десанка Максимовић“ иступи из Савеза српских друштава Словеније, сматрајући да се Савез удаљио од народа и циљева због којих је основан.
„Након таквог излагања атмосфера на изборној скупштини Савеза српских друштава Словеније, одржаној 29. марта 2008. године у Храстнику, постала је изузетно напета.
Уместо расправе о изнетим питањима и примедбама, уследиле су оштре реакције појединих делегата. Према белешкама учесника, делегати „Десанке Максимовић“ били су изложени тешким критикама, увредама и вербалним нападима, којима је тоналитет давао Драго Војводић, тадашњи „Алфа и омега“ Савеза српских друштава Словеније.
Уместо одговора на постављена питања, расправа се све више претварала у сукоб око праваца у којима би српска заједница у Словенији требало да се развија.
У то време међу чланством и руководећим структурама Савеза бројчано су доминирали представници српских друштава чији су оснивачи и чланови пореклом из Босне и Херцеговине, односно Републике Српске. Са друге стране, део чланова и активиста пореклом из Србије сматрао је да њихови ставови немају исту тежину и да се од њих очекује да подржавају већ донете одлуке, без могућности да суштински утичу на правац деловања Савеза.
Да ли је такав утисак био оправдан или не, остаје предмет различитих тумачења. Међутим, неспорно је да су поделе које су тада постале видљиве наставиле да оптерећују односе унутар српске заједнице и наредних година.
Иако је тог 29. марта 2008. године у Храстнику избегнут инцидент тежих размера и ситуација је на крају смирена, проблеми који су довели до сукоба нису били трајно решени. Напротив, многи од њих наставили су да се појављују и у каснијем раду Савеза, продубљујући неслагања која су већ постојала.“
„Овим текстом не завршава се прича о Димитрију Диши Марковићу. Напротив, ово је тек један део архивске грађе коју је било могуће припремити до данашњег дана када се навршава осамнаест година од његове смрти, 21. јуна 2008. године.
У архиви су остали бројни документи, новински текстови, писма, фотографије и сведочанства која тек треба представити јавности. Због тога ће „Трагови -Следи“ и у наредном периоду наставити серијал посвећен Димитрију Диши Марковићу, човеку који је значајан део свог живота посветио српској заједници у Словенији.
У наставцима који следе биће објављено и сведочанство о последњим данима његовог живота и догађајима који су уследили непосредно пред његову смрт. Циљ овог серијала није да доноси пресуде, већ да на основу чињеница, докумената и сачуваних сведочења остави што потпунији запис о човеку чије име и данас живи у сећању многих.“