Фото преузет са сајта Управе
Када је у питању Управа за сарадњу са дијаспором и Србима из региона, припадници дијаспоре и грађани Србије имају право да знају: на основу којих аката су исплаћиване плате Николини Милатовић Поповић, ко је доносио одлуке и да ли су све процедуре спровођене у складу са законом.
Зато се данас не бавимо тврдњама, већ питањима.
Николина Милатовић Поповић више од деценије се налази на једном од најважнијих руководећих места у Управи која се бави дијаспором. Најпре је била у Канцеларији за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, а потом и у Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, где је и данас.
Због тога јавност има право на потпуно јасне одговоре.
Прво питање гласи:
Који су тачно правни акти и да ли је у сваком периоду од 2014. године до данас постојао важећи правни акт који је представљао основ за обављање функције и исплату плате Николини Милатовић Поповић с обзиром да је укидањем Канцеларије уследила
организациона промена и формирање нових кадровских решења.
Друго питање односи се на период након укидања Канцеларије за сарадњу с дијаспором.
Шта се тачно догодило са статусом Николине Милатовић Поповић након организационих промена које су уследиле, и да ли је у сваком тренутку постојао важећи правни основ за њено обављање руководећих послова?
Посебно занимљив део приче односи се управо на њен статус. Према информацијама до којих су „Трагови“ дошли поставља се питање: да ли је тачно да је решење о постављењу за вршиоца дужности помоћника директора Управе добила тек 2017. године, и то на период од свега шест месеци, а да је наредно решење уследило тек 2020. или 2021. године?
Ако јесте, на основу којих аката је у међувремену обављала функцију и примала плату која припада месту помоћника директора, и да ли постоје решења која покривају цео период од 2014. године до данас? Јавност има право да зна одговор на то питање јер се не ради о једној или две године, већ о периоду који обухвата више од деценије.
Да ли је уобичајено да неко четрнаест година буде на положају који се води као вршилац дужности, и да ли су током тог периода доношена нова решења у законом предвиђеним роковима? Ако јесу, зашто се не објаве и тиме отклоне све сумње?
Треће питање односи се на период када је у Министарству спољних послова на месту Министра био господин Селаковић.
Да ли је тачно да је тада Николина Милатовић Поповић покушавала да ретроактивно регулише вакум непостојања основа да би јој плата уопште буде исплаћивана, због недостајућих статусних аката из ранијих година?
Да ли су сви поступци окончани и на који начин, мада по информацијама које Трагови поседују, део поступака није решен ни до данашег дана. Али, ако јесу, када су донети, под којим бројем, и да ли акта постоје у архиви Министарства спољних послова или Управе за сарадњу са дијаспором и Србима из региона?
Четврто питање односи се на период када је Арно Гујон био директор Управе.
Да ли је тачно да је постојала иницијатива за покретање дисциплинског поступка који се односио на статус Николине Милатовић Поповић, и да ли је такав документ заиста упућен надлежним органима?
Ако јесте, шта је у њему писало и какав је био исход поступка?
Пето питање односи се на службено оцењивање рада.
Да ли је Николина Милатовић Поповић у једном периоду, за свој рад, заиста добила оцену 2?
Ако јесте: ко је ту оцену донео, да ли је против те оцене уложила жалбу, да ли је о жалби одлучивала надлежна Жалбена комисија Владе Републике Србије и да ли постоји писана одлука о томе?
Још важније: да ли је та оцена касније поништена, ко је донео одлуку о поништавању, на основу којег правног основа, у којем поступку и под којим бројем предмета?
Шесто питање односи се на кадровско-правне послове у Управи.
У ком периоду је Марко Шћекић преузео послове који су се односили на кадровска и правна питања?
Да ли су након тога доношени акти који су се односили на оцену рада, распоређивања и друга статусна питања Николине Милатовић Поповић, и да ли су ти акти доступни јавности?
На крају, поставља се и најједноставније питање од свих.
Уколико за сва ова питања постоје јасни документи и законита решења, зашто их Управа једноставно не покаже јавности, јер „Трагови“ настављју са тражењем и докумената и одговора.