Ненад Благојевић преузето са https://dijaspora.gov.rs/

Последњих месеци редакција „Трагова“ започела је пројекат анализе службених докумената Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Анализа обухвата организацију рада, буџет, систем одлучивања, структуру расхода и питања транспарентности.

Реч је о обимном истраживачком материјалу који ће, након што буде допуњен документацијом прибављеном од надлежних институција, бити припремљен за објављивање у форми посебне стручне анализе.
До тада, „Трагови“ неће објављивати целину анализе, већ ће читаоцима, кроз поједине текстове представити изабране делове који се могу поуздано поткрепити самим Информатором и другим јавно доступним документима.
Први резултат анализе био је изненађујући. Испоставило се да најважнија питања нису она која се виде у бројкама, већ она која се из њих тек могу и морају поставити.
Анализа је још показала да се укупан буџет Управе не може посматрати као новац који непосредно стиже организацијама у дијаспори. Према структури расхода приказаној у Информатору, приближно две трећине планираних средстава односе се на програме суфинансирања организација и разне дотације, док се приближно једна трећина односи на функционисање Управе и њених активности неопходних за рад и постојање. Сам тај податак не говори да ли је нешто добро или лоше. Али показује да је за разумевање буџета потребно читати његову структуру, а не само укупан износ.
У претходним текстовима писали смо да Информатор о раду није само формални документ, већ полазна основа за разумевање начина на који функционише један државни орган, у овом случају Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
Његовим пажљивим читањем уочава се детаљ који на први поглед делује готово неприметно, а то је: Да ли су сви са платног списка Управе запослени у Управи или има и фиктивно запослених?
На ово питање сам Информатор на жалост не даје одговор, али би одговор морао бити садржан у одређеним решењима, одлукама или некој другој службеној документацији.
То је управо један од разлога због којих Информатор треба посматрати као почетак, а не крај информисања јавности. Јер, када се говори о јавном новцу, што јавност посебно занима, није важно само колико је средстава додељено било Управи за њен рад, било српским организацијама, већ је важно разумети и поступак који је претходио доношењу таквих одлука уз напомену; Поверење у институције не гради се само објављивањем коначних резултата. Оно се гради и разумљивим приказом начина на који се до тих резултата дошло.
Управо због тога ново питање Трагова гласи - Ко је Ненад Благојевић? 

Аутор анализе: Редакција „Трагова“
ЦЕНТАР ЗА ДИЈАСПОРСКЕ СТУДИЈЕ