Вд . директор Управе В. Кокановић са помоћницом Николином Поповић Милатовић

Више пута сам од Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, конкретно од лица задуженог за давање информација добио позив да лично дођем у Београд ради увида у документацију коју сам тражио на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Иако сам од самог почетка тражио да ми се документа доставе електронским путем, прихватио сам њихов предлог и одлучио да дођем лично. То није једноставна одлука када живите у другој држави, јер пут захтева и време и трошкове и организацију.
Зато сам 14. јуна 2026. године Управи упутио допис у којем сам их обавестио да прихватам њихов позив и да намеравам да средином августа дођем у њихове просторије. Истовремено сам поставио неколико практичних питања која би сваки орган јавне власти требало без тешкоћа да разјасни.
Питао сам да ли ће Управа обезбедити могућност копирања докумената или је потребно да понесем сопствени скенер, фотоапарат, копир-папир, продужни кабл, рукавице и другу неопходну опрему. Питао сам и како ће бити организован увид, да ли постоје правила којих треба да се придржавам и шта се од мене очекује приликом рада са документацијом. Навео сам и да сам спреман да у Управи проведем више сати, па чак и више радних дана, све док не извршим увид у документацију која је предмет мојих законитих захтева.
На тај допис до данас нисам добио одговор.
Само шест дана касније, 20. јуна, поднео сам нови захтев за приступ информацијама од јавног значаја, тражећи податак који би свака кадровска служба државног органа требало да поседује: који је факултет завршио Мирољуб Несторовић запослен у Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, на месту саветника, када је дипломирао и које је академско звање стекао.
На тај допис је стигао одговор, али не на постављено питање. Уместо тога, затражено је да поново доставим адресу пребивалишта и прецизирам начин на који желим да остварим приступ информацијама. Тако се поставља неколико сасвим разумних питања.
Зашто није одговорено на мој допис од 14. јуна, у којем сам прихватио позив и тражио упутства за долазак?
Зашто ми није објашњено како ће увид бити организован, шта је дозвољено, шта није, колико времена имам на располагању и да ли ће Управа обезбедити копирање докумената?
Ако ме је Управа више пута позивала да лично дођем, зашто је изостало свако обавештење када сам тај позив прихватио?
С друге стране, када сам поставио једноставно питање о стручној квалификацији Мирољуба Несторовића, поново није дат одговор на суштину, већ је поступак враћен на формалности.
Због тога ми је тешко отети се утиску да лица из Управе одговарају на питања само онда када могу избећи одговор на оно што је тражено, док се на дописе који би омогућили стварно остваривање права на увид, једноставно не одговара.
И даље сам спреман да дођем у Београд и извршим увид у документацију чекајући да ми неко из Управе коначно саопшти под којим условима ће се тај увид обавити, уз напомену: да не тражим никакав посебни третман, већ бих био задовољан да лица из Управе задужена за давање информација од јавног интереса, у име и испред државног органа поступају доследно, благовремено и да на постављена питања одговарају управо онако како закон и налаже.
Радован Б. Милић
Словенске Коњице
9. 07. 2026