Владимир Кокановић и један од уговораца у месту Требиње, Босна и Херцеговина.
После новог одговора државног органа „Трагови“ сада имају и Закључак Владе: Lexus BG 887-LC дат је на коришћење Управи за дијаспору, али питање шта се са возилом дешавало после 15. јула и даље остаје без одговора
Понекад је за утврђивање једне сасвим једноставне чињенице потребно више дописа него што би здрав разум могао да очекује.
„Трагови“ већ недељама покушавају да добију одговор на питање које би у свакој уређеној институцији морало бити лако проверљиво:
Ко је, када, где и по ком основу користио службени Lexus Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону након завршетка службеног пута Владимира Кокановића у Грчкој?
Сада је стигао нови службени одговор.
Управа за заједничке послове републичких органа актом број 3535891/2026 од 4. августа 2026. године обавестила је „Трагове“ да нема надлежност да поступи по нашем захтеву за спровођење контроле коришћења предметног службеног возила.
Уз одговор је, међутим, достављен документ који отклања једну важну недоумицу.
Реч је о Закључку Владе Републике Србије 05 број 46-6646/2025-1 од 3. јула 2025. године.
Тим Закључком Влада је одлучила да се путничко возило LEXUS MY GS 300H SD E-CVT EXECUTIVE LEATHER FLAG, регистарске ознаке BG 887-LC, дотадашњег корисника Управе за заједничке послове републичких органа, да на коришћење Министарству спољних послова - Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, без накнаде.
Дакле, сада је документовано нешто веома важно:
Lexus није дат Владимиру Кокановићу. Дат је државном органу на коришћење.
А између те две ствари постоји огромна разлика.
Службени аутомобил није приватни аутомобил директора. Не постаје његова својина тиме што му је доступан због функције коју обавља. Он је државна имовина и његово коришћење мора имати службену сврху и одговарајући траг у документацији.
И управо ту почиње прича на коју „Трагови“ већ дуже покушавају да добију одговор.
Према документацији и информацијама којима располажемо, Владимир Кокановић је у периоду од 13. до 15. јула 2026. године био на службеном путу у Републици Грчкој.
После тога настаје спорни период.
Према информацијама које су стигле до редакције, Кокановић се након завршетка службених активности није одмах вратио у Србију, већ је боравио у Ханиотију. Редакција је располагала и информацијама које су указивале да је службени Lexus остао код њега.
Управо зато смо затражили документе.
Где је Lexus био 16. јула?
Где је био 17, 18. и наредних дана?
Ко га је возио?
Да ли је постојао путни налог?
Када је возило прешло државну границу?
Колика је била километража?
Ко је плаћао гориво и путарине?
Да ли је Кокановић у том периоду био на службеном путу, годишњем одмору или неком другом одсуству?
И, ако је службени пут завршен 15. јула, по ком основу би службено возило после тог датума остало код њега у иностранству?
На сва та питања документа би могла дати веома једноставан одговор.
Уместо тога, сада смо добили одговор да Управа за заједничке послове републичких органа није надлежна за контролу коришћења тог возила, јер је оно Закључком Владе дато на коришћење Управи за дијаспору.
Важно је нагласити шта овај одговор не значи.
Он не значи да је утврђено да је Владимир Кокановић Lexus користио законито нити незаконито, да је проверено где се аутомобил налазио после 15. Јула, да је постојао путни налог, а не значи ни да је постојало одобрење за приватно коришћење.
Значи само да орган којем смо се обратили сматра да није надлежан да ту контролу спроведе.
Истовремено, та Управа нам у конкретном предмету каже да, пошто је овај Lexus Влада дала на коришћење Управи за дијаспору, она није надлежна да спроведе тражену контролу.
То прихватамо као њихов службени став. Али тиме питање није нестало.
Напротив. Сада га упућујемо Министарству спољних послова, у чијој организационој структури се налази Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Питање гласи: Ко је у Министарству спољних послова или Управи за сарадњу с дијаспором конкретно одговоран за контролу коришћења Lexus-а BG 887-LC?
Неко мора бити. Јер ако држава неком органу повери аутомобил вредан десетине хиљада евра, мора постојати неко ко зна ко га је задужио, ко сме да га вози, куда је упућен, колико је километара прешао, колико је горива потрошио и када је враћен. То би знао сваки иоле одговоран домаћин за сопствени аутомобил, а од државе би ваљда требало очекивати бар исти степен одговорности према имовини која припада свим њеним грађанима.
Овде је посебно занимљиво што прописи о коришћењу службених возила очигледно постоје, и сама Управа за заједничке послове на својој страници међу подзаконским актима наводи Уредбу о начину коришћења службених возила. Зато проблем није у томе да ли правила постоје или не - а постоје. Питање је ко контролише њихову примену у овом конкретном случају.
„Трагови“ ће зато Министарству спољних послова доставити и нови одговор Управе за заједничке послове и Закључак Владе, са захтевом да нам Министарство најпре каже ко је надлежан, а затим да се провери шта се са државним Lexus-ом дешавало после завршетка службеног пута у Грчкој.
Тражићемо датуме, путне налоге, километражу, трошкове горива и путарина, податке о преласцима границе као и акт на основу којег је Кокановић користио одсуство после 15. јула. Ако документа покажу да је све било службено и у складу са прописима „Трагови“ ће то објавити. Ако покажу другачије, објавићемо и то.
Али одговор - „нисмо надлежни.“ - више не би смео да буде прихватљив. Не може државна имовина постати ничија одговорност само зато што сваки орган којем се постави питање покаже прстом на следећи. И зато прича о Lexus-у више није само прича о једном аутомобилу или о вд директору Кокановићу. Она постаје тест једног много једноставнијег принципа: Када држава некоме повери своју имовину, зна ли та држава ко је користи, за шта је користи и ко одговара ако се она користи супротно намени?
„Трагови“ ће наставити да постављају то питање све док не добију име органа који је надлежан и документа која показују шта се са Lexus-ом BG 887-LC заиста дешавало након 15. јула 2026. године. Јер државни Lexus може да промени корисника, али одговорност не сме да нестане заједно са кључевима.
Радован Б. Милић
Словенске Коњице
23. 08. 2026