Илустративни колаж од засебних снимака и портрета, обрађен уз помоћ вештачке интелигенције.

Ко је одобрио да в. д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Владимир Кокановић на септембарско путовање крене „шкодом суперб“ за коју „Трагови“ имају информацију да је задужена државном секретару Дамјану Јовићу?

Зашто је истовремено на пут упућен и службени „лексус“ Управе у ком својству је у делегацији био Милош Симић, чијој је предузетничкој радњи Управа већ уплаћивала новац?

У чланку објављеном 2. новембра 2026. године https://www.tragovi-sledi.com/index.php/vesti/14-rasejanje/4115-ljublj-n-r-g-vi-r-z-inf-r-ci-pri-z-n-v-zilu-i-dj-g-dj-u "Трагови" су тражили информације о приказаном возилу и догађају. Позвали смо читаоце, нарочито оне из Љубљане, да помогну у провери околности под којима су настали снимци, идентитета приказаних особа и регистарске ознаке возила. Позив је био упућен и особама са снимака. Од њих редакција до сада није добила објашњење.

За непуна три дана до редакције су стигли конкретни подаци. Према тим сазнањима, возило са снимка је „шкода суперб“, регистарске ознаке CD 008102, у власништву Министарства спољних послова и задужено државном секретару Дамјану Јовићу. Возилом је, према истим сазнањима, управљао Синиша Тодоровић. Од Министарства тражимо да ове податке потврди из своје евиденције и достави акт из којег се види ко је одобрио употребу возила, коме га је ставио на располагање и за коју релацију.

Према подацима којима „Трагови“ располажу, службени пут трајао је од 10. до 16. септембра 2026. године. Поред Кокановића, на путу су били Мирољуб Несторовић и Милош Симић, који су путовали другим службеним возилом, „лексусом“ BG 887-LC. Према сазнањима редакције, у Мађарску се ушло преко прелаза Хоргош–Реске. „Шкода“ је била у Љубљани, а за сада нисмо утврдили да ли је истим возилом путовано и у Трнаву у Словачкој и у Беч. Управа треба да достави одобрени и стварни опис путовања, план и маршруту са свим подацима путовања за оба возила, са путним налозима и евиденцијом пређене километраже.

Према сазнањима редакције, Кокановић и његова супруга Марина стигли су у Љубљану 13. септембра са возачем. О две непокретности у Словенији уписане на Марину Кокановић „Трагови“ су већ писали на основу земљишнокњижних извода. За ово путовање конкретно питање гласи: да ли је њен превоз био предвиђен службеним налогом, ко га је одобрио, у ком својству је путовала и ко је сносио трошкове? Са снимка не утврђујемо да ли је Кокановић у наручју држао дете. За проверу коришћења службеног возила довољно је утврдити ко је био овлашћен да се њиме превози; лични подаци евентуалних малолетних путника нису потребни.

Према информацијама редакције, Несторовић и Симић напустили су Словенију 14 септембра „лексусом“ BG 887-LC и у Србију ушли преко прелаза Бајаково - Батровци. Кокановић и Тодоровић вратили су се 16. септембра преко истог прелаза „шкодом“ CD 008102. Редакција за сада нема потврду да ли се Марина Кокановић вратила с њима или је остала у Љубљани. Отворено је и питање да ли је Управа за делегацију и возила тражила посебну најаву или олакшан прелазак границе, коме се обратила и на основу ког документа.

У ком својству је Милош Симић био у службеној делегацији? Ко га је предложио, ко одобрио његово учешће, који је задатак добио и коме је поднео извештај? У подацима о исплатама којима „Трагови“ располажу евидентиране су уплате Управе његовој предузетничкој радњи. Управа треба да покаже ко је одобрио те исплате, да ли је међу потписницима Владимир Кокановић, по којим уговорима је плаћено и шта је за тај новац испоручено. Ако је Симић на овом путовању снимао или фотографисао, да ли је то било обухваћено постојећим уговором или је посебно плаћено? Ко је сносио његове трошкове превоза, смештаја и евентуалних дневница?

О чијем трошку се снима и фотографише в. д. директора? Ако су снимци наручени за потребе Управе, јавност има право да види наруџбеницу, рачун и резултат плаћеног посла: где је материјал објављен, коме је предат и чему је служио. Фотографија са службеног пута остаје Кокановићима за успомену, али за дијаспору и грађане Србије важнији су документи који ће остати за проверу: ко је наручио снимање, колико га је платио и из ког буџета? Те документе, ако затраже проверу, треба да добију и надлежне институције.

Питање „шкоде“ CD 008102 враћа нас на возни парк Управе. У досадашњој документацији појављују се два „лексуса“, BG 887-LC и BG 887-LI, као и „шкода октавија“ BG 505-BP. Постојање евиденције о тим возилима не говори која су од њих Управи стварно била на располагању у септембру. Зато питамо: зашто је за Кокановића коришћено друго возило МСП и где је у то време био „лексус“ BG 887-LI?

„Трагови“ имају информацију да је „лексус“ BG 887-LI виђан паркиран испред зграде у којој станује пензионисани генерал М. К. То је траг који треба проверити у евиденцији задужења и коришћења возила. Николина Милатовић Поповић, која је потписала одговор Управе на наш захтев, није нам доставила тражене електронске копије евиденције. Зато остају иста питања: ко је возило задужио, ко га стварно користи, по чијем одобрењу и из чијег буџета се плаћају гориво, одржавање и остали трошкови? Ако је возило уступљено другом кориснику, где је акт о уступању?

Посебно питање је ангажовање Синише Тодоровића, пензионисаног полицајца. Према информацијама о којима су „Трагови“ раније писали, Кокановић га је ангажовао неколико месеци по доласку на чело Управе, након што је дугогодишњи возач у октобру 2025. одбио да за Кокановића превезе више кофера преко границе, уз образложење да то не сме да учини. Тај возач је у међувремену пензионисан и о догађају није желео да говори ни када је о њему питан. Управа треба да одговори да ли је такав налог постојао, шта је требало превести и да ли је одбијање налога имало везе с променом возача.

Према сазнањима редакције, Тодоровић данас обавља и послове који превазилазе вожњу: присуствује појединим састанцима, узима реч и прати в. д. директора. По ком уговору је ангажован, шта су му поверени послови и у ком својству учествује на састанцима? На љубљанском снимку види се пртљаг. Ако је службеним возилима превожен и терет за потребе Управе, нека Управа наведе шта је превожено и по чијем налогу. Редакција нема поуздане податке о садржају торби нити о томе да ли је Тодоровић добио налог сличан оном о којем смо раније писали.

Јавност треба да добије путне налоге, одлуке о саставу делегације, евиденцију задужења оба возила и обрачун горива, путарина, смештаја, дневница и снимања. Из тих докумената мора да се види ко је путовао службено, по ком основу су превожени остали путници и да ли је јавним новцем плаћен и један приватни трошак (Маринин).

„Трагови“ ће наредних дана Тужилаштву за организовани криминал поднети кривичну пријаву са целокупним материјалом којим располажу, ради провере навода о могућем коришћењу службеног возила и јавних средстава у приватне сврхе. Од Управе и Министарства спољних послова очекујемо да на питања одговоре документима. Ко је одобрио пут, ко је њиме имао корист и ко је платио рачун?