Две потпуно супротстављене верзије истог догађаја недвосмислено указују да нешто није у реду.
Разлике нису ситне, већ суштинске и доводе у питање да ли је јавност добила потпуне и прецизне информације о посети делегације Савеза Срба Словеније амбасади Републике Србије у Словенији.
Прва верзија, упућена путем мејла мени и широј јавности, наглашава да посета амбасади није била службена, већ пријатељска. Наводи се да је разговор био опуштен, без записника, „људски“, без кравата и свечаних одела. Овакво представљање може се разумети као порука да је реч о неформалном сусрету, готово приватном, који нема никакву институционалну тежину нити службени контекст.
У исто време, на порталу Савеза Срба Словеније објављена је другачија, службена верзија. У том тексту се наводи да су се „представници два председништва Савеза Срба у Словенији састали са амбасадором Републике Србије како би разговарали о могућностима заједничке сарадње, о културним пројектима, очувању идентитета и унапређењу односа између Србије и Словеније“. Овај стил одговара уобичајеној институционалној комуникацији и предочава сусрет као формалан, службен и стратешки значајан.
Дакле, један исти догађај описан је на два суштински различита начина: као потпуно неформалан и пријатељски, али истовремено и као званичан, институционално важан сусрет.
На јавну забуну не утичу ситнице, већ темељна неслагања у описивању намене, карактера и значаја самог састанка.
Због тога постављам следећа питања председнику Савеза Срба Словеније, са молбом да на њих одговори јавно за електронски часопис Трагови:
1. Да ли је посета амбасади Републике Србије била службена, као што произлази из текста на порталу Савеза, или приватно-пријатељска, како је наведено у мејлу који је прослеђен јавности?
2. Да ли је формално саопштење Савеза, финансираног из буџетских средстава Републике Србије, имало за циљ да сусрету подигне институционални значај и представи блискост са органима Републике Србије?
3. Да ли је касније истицан неформални карактер сусрета био покушај да се умање недоумице или ублажи реакција јавности поводом појединих спорних утисака?
4. Како објашњавате да у јавном простору истовремено постоје два потпуно различита описа истог догађаја, и сматрате ли да је то у складу са стандардима јавне и одговорне институционалне комуникације?
5. Да ли Савез, као кровна организација Срба у Словенији, не би морао да има јединствен, усаглашен и прецизан опис догађаја од јавног значаја?
Уколико одговори изостану, биће неминовно да јавност закључи да је дошло до озбиљне неусклађености у саопштавању информација, што оправдано доводи до сумње и неповерења. У интересу и Савеза и српске заједнице у Словенији јесте да се ова ситуација разјасни јасно, аргументовано и у складу са институционалним стандардима.
У СЛЕДЕЋОЈ ОБЈАВИ - СЕКРЕТАРИЦА КОЈА ПИШЕ ИСТОРИЈУ
Радован Б. Милић
Словенске Коњице
25. 11. 2025. г.