Кад би појединци из Савеза знали да ћуте, мање би се видело колико не знају. Али шта ћеш, неки мисле да је довољно што су се потписали као  univ. dipl. pravnik, па им та титула, стечена у вечерњој школи по убрзаном систему, ваљда гарантује свеукупно знање.

У заносу сопствене величине, умишљају да су сами себи довољни, нарочито кад постану „део сликовног материјала.“ 
   Кад погледам ту колективну фотографску композицију, делује ми као да су сви примили неку вакцину чудног дејства: прво благи мождани удари, па нагла појава уверења о сопственој незаменљивости у дијаспорском универзуму. Реткост у медицини, али не и у Савезу.
   Е, онда та група просветитељских умова објави саопштење у којем се, уз дубокоумље достојно дневне политике сеоске месне заједнице, поручује: „Не треба се пуно окретати деструктивним елементима.... увијек ће бити оних који болују од комплекса ниже вредности.... смета им сваки успех....сваки озбиљан рад...“
Док читам, осећам како се „деструкција“ лепи за све живо, само још није добила сопствени ЕМШО број.
   Следи и листа високих званица, тако свечано написана да сам очекивао да негде пише:
„А сад унесите шаргије.“
   Ал’ оно што је посебан драгуљ, бисер Словеније, дијаспоре и свих вечерњих школа јесте реченица: „Његове екселенције ...... “
Е мој унив. дипл. правниче, није "Екселенција“ Није. Не пише се "Екселенција“
То је као кад би покушао прилогу за време „увИјек“ додати „кс“, а не знаш ни где би га ставио, ни да ли треба?
Правилно је ексцеленција,  са „ц“
Јесте незгодно овако у први мах, али шта ћеш, није граматика грађевинска „шајтрга“ па да је само гурнеш напред.
   Али добро, није срамота не знати, срамота је не учити. Часове из протокола у вечерњој школи ниси имао… или су били баш у време кад се носиле вреће цемента уз скеле.
Зато бих само замолио неког из Савеза, да се, убудуће, бар представник који пише саопштења не брука пред дипломатијом, јер амбасадор није крив што га окрећу на роштиљу језичких акробација. Он ради свој посао, а народ… па, шта да ти кажем драга моја дијаспорска интелигенцијо, упамтите бар једну ствар: амбасадор је ексцеленција, а „екселенција“ је ваша унутрашња деструкција. 
   Ако већ поносно тврдите да „народ све види“, онда вам од срца желим да народ следећи пут види бар један исправан падеж и да, успут, схвати сву погубност те ваше чудесне „вакцинације“ после које човек добије напад величине и губитак језичког осећаја.
   И, да не заборавим, време је за курс српског језика. Не онај о ком само причате у свечаним говорима, него онај на који се стварно оде, плати упис, седне у клупу и научи разлика између „ексцеленција“ и „екселенција“.
За почетак, довољно је да схватите: граматика није ваш непријатељ, само вас мало боље познаје него што бисте желели.

Радован Б. Милић
Словенске Коњице
8. 12. 2025