О реакцији на критику, померању фокуса и одговорности институција
Уредничка напомена:
Текст се односи искључиво на јавно деловање институција и функционера у контексту примене интерних аката, кодекса и јавне комуникације. Изнети ставови представљају аналитички осврт на поступање и употребљени језик, а не тврдње о незаконитости или личним мотивима појединаца.

Редакција ће, у складу са својом уредничком политиком, објавити сваки ауторски потписан одговор на овај текст.

Када се на аналитички текст под насловом „Када кодекс постане подсетник“, https://www.tragovi-sledi.com/index.php/vesti/14-rasejanje/3927-dj-dj-s-p-s-n-p-djs-ni објављен у електронском часопису Трагови, уместо суочавања са његовим садржајем и постављеним питањима, реагује тражењем кривца - ко је информацију проследио, а не шта она открива - такав одговор сам по себи потврђује да је тема погођена у саму срж проблема.

Етички кодекс Савеза Срба Словеније усвојен је 2020. Јавни апел на поштовање Кодекса, упућен тек почетком 2026.

Уместо да се Савез Срба Словеније позабави интерним писмом председника Националног савета Срба Словеније и питањем институционалне доследности сопственог деловања, реакција је усмерена ка унутрашњем „цурењу“ информација, чиме се пажња скреће са суштине на споредно питање.
Додатну тежину оваквом приступу даје чињеница да се у јавности оглашава и аутор спорног интерног писма, не оспоравајући ни његово ауторство ни тумачење садржаја, већ поруком: „Постоји гори документ од мог писма“. То није објашњење, нити деманти, то је релативизација одговорности.
Употреба израза попут „кукавичје јаје“, „лишити најбољих кадрова“ и сличних формулација представља борбену, ратно-партијску реторику која није ни случајна ни безначајна. Она открива да циљ није дијалог, већ дисциплиновање, поларизација и сабирање редова. Управо таква реторика ретроактивно „оправдава“ интерни позив на мобилизацију и даје му привидан идеолошки темељ, доводећи га у директан сукоб са праксом деловања невладиних и културних организација.
Оно што ово обраћање, међутим, у потпуности изоставља јесте кључно: зашто је интерни позив на мобилизацију уопште упућен, ко позива, у које сврхе и на основу чијег овлашћења. Не разјашњава се да ли је такав поступак усклађен са Кодексом, Статутом или важећим законодавством Републике Словеније.
У суштини, реч је о покушају бекства са места одговорности. Уместо да се интерни допис брани аргументима или повуче као проблематичан, отвара се спор о самом Кодексу, Савез се напада као организација, а у јавни простор се уводи наратив по којем је сваки отпор издаја.
То је класичан „други колосек“, свесно постављен да се замагли једино релевантно питање: ко, зашто и у чије име позива на политичку мобилизацију српских друштава у Словенији?

Уместо хитног сазивања састанка на којем би се размотрио садржај интерног писма и поступило у складу са постојећим Кодексом  - укључујући примену мера предвиђених члановима 7, 8 и 9 - пажња се усмерава на тражење кривца на сасвим другој страни.
Овакво понашање отвара и шира питања: да ли у Савезу влада атмосфера затварања и страха од покретања унутрашњих тема; да ли је Кодекс сведен на форму без стварне примене; и да ли је већи проблем садржај критике или чињеница да је она доспела у јавност.
У том смислу, оваква реакција не сведочи о снази институције, већ о њеној слабости.

Реакција уместо одговора

Уместо институционалног одговора на садржај постављених питања, у јавности се појавила реакција председника Националног савета Срба Словеније, у којој је фокус померен са предмета критике на питање унутрашњег „цурења“ информација. У наставку објављујемо садржај обраћања, ради потпуног и транспарентног информисања јавности.

Реакција председника Националног савета Срба Словеније

(Текст није заснован на једном извору, нити на интерним доставама појединаца, већ на јавно доступним документима, анализи и више независних сазнања.)

Радован Б. Милић - Словенске Коњице
& Центар за дијаспорске студије - Независна анализа.
1.02.2026