Текстови објављени у „Траговима“ - „Када институција тражи кртицу, а не одговор“ и „Када кодекс постане подсетник“ - показали су нешто што се дуго прикривало у оквирима интерне комуникације:

у Савезу Срба Словеније не постоји јасан, уједначен одговор на питање границе између институционалног деловања и политичког ангажмана.Није реч о медијима. Није реч о „цурењу информација“. Није реч о личним сукобима.
Реч је о институционалном питању које се више не може одлагати: у чије име председник Савеза Срба Словеније даје политичке изјаве?
Да ли говори: у своје лично име, као појединац са политичким ставом; у име Савеза, као његов председник; у име „80% Срба из Републике Српске“, како је наведено у јавном медијском иступу; или у име неформалне структуре која никада није добила мандат да говори у име целе заједнице?
Ово није академска дилема, већ питање институционалне одговорности и легитимитета.
Последњих дана јавност сведочи неуобичајеној појави: истакнути функционери Савеза иступају са међусобно супротстављеним тумачењима Кодекса. Једни тврде да се чланови, посебно они на високим функцијама, не могу бавити политиком; други сматрају да у томе нема ништа спорно; трећи би да Кодекс мењају; четврти да га задрже, али другачије тумаче.
Сама та разноликост ставова јасан је знак да правила нису примењивана доследно, већ селективно и по потреби.
Текстови у „Траговима“ нису створили тај проблем. Они су само: оголили већ постојећу противречност, извукли је из затвореног круга интерних порука у јавни простор, и принудили руководство да се о њој јавно изјасни, што до сада није било нужно.
Посебну тежину у целој расправи има чињеница да су поједини политички иступи председника Савеза дати медијима у својству председника, иако су по свом садржају били недвосмислено политички: коментари санкција, изборних исхода и спољнополитичких питања држава у региону.
Ако је став да „политика и Савез не иду заједно“, онда тај принцип мора важити универзално.
У супротном, више не говоримо о Кодексу, већ о двоструким аршинима - једнима је политичко деловање дозвољено, другима забрањено.
Зато је ово најосетљивије институционално питање од свих: не ко је шта написао у медијима, не ко је коме шта проследио, већ ко говори у чије име и на основу ког мандата.
Без јасног одговора на то питање, Савез Срба Словеније остаје у зони институционалне нејасноће - зони у којој се правила тумаче према потреби, а одговорност се релативизује. Са јасним одговором, пак, отвара се простор за повратак поверења, доследности и стварног представљања српске заједнице у Словенији.

Радован Б. Милић
Словенске Коњице
3. 02. 2026
У најави: Када мандат постане лична интерпретација