Правник Марко Шћекић и Николина Милатовић Поповић -званична ФБ страница Управе
Дијаспора Канцеларија - Владина oрганизација
https://www.facebook.com/photo/?fbid=1463726735793229&set=pcb.1463726902459879

Вишемесечном анализом Информатора о раду Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, редакција „Трагова“ дошла је до бројних питања на која ни после више захтева за приступ информацијама од јавног значаја нисмо добили потпуне и јасне одговоре.

Посебно место у свему томе заузима в.д. помоћник директора Николина Милатовић Поповић.
Према самом Информатору, она није само в.д. помоћник директора. Она је истовремено и овлашћено лице за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја, као и лице задужено за унос и ажурирање података у Информатору о раду.
Другим речима, реч је о особи која има једну од кључних улога када је у питању транспарентност рада Управе.
Управо зато је можда и лакше разумети због чега се у Информатору и даље не налазе бројни подаци који би, по природи ствари, требало да буду доступни јавности или бар јасније приказани.
На пример, сама Управа потврђује да закључује уговоре о делу и уговоре о привременим и повременим пословима.
Међутим, нигде није објављено: колико је таквих уговора закључено од августа месеца 2025.  године, (вд. директор В. Кокановић) ко су ангажована лица, који је опис њихових послова, колико трају њихови уговори, колика су њихова појединачна примања и колико је лица ангажовано ван систематизованих радних места.
То су подаци који су важни јер омогућавају јавности да стекне јасну слику о начину функционисања Управе за сарадњу са дијаспором и Србима из региона као државног органа.
Посебно је занимљиво питање колико је лица ангажовано за послове медијске промоције, фотографисања, видео-продукције, друштвених мрежа и других спољних сарадњи, као и да ли се ти послови већ налазе у описима радних места стално запослених службеника.
Јавност има право да зна и колико новца се по том основу издваја из буџета.
Исто тако, Информатор наводи да у Управи постоје 23 систематизована радна места, али се не може јасно утврдити: колико је тих радних места попуњено, колико их је упражњено као и колико лица ради по уговорима ван систематизације;
Посебну пажњу привлачи чињеница да Информатор помиње постојање радне групе која предлаже пројекте министру, али не садржи ниједан податак о њеном саставу, начину именовања, трајању мандата нити о евентуалним накнадама за рад њених чланова. 
Ако је, неким случајем, лице задужено за ажурирање Информатора истовремено било члан радне групе која учествује у предлагању расподеле буџетских средстава, да ли је ради потпуне транспарентности било оправдано да та чињеница буде наведена у Информатору, како би јавност имала потпуни увид у улоге и одговорности лица која учествују у том поступку?
То су питања која заслужују посебан захтев за приступ информацијама.
Због свега изнетог, сасвим оправдано се поставља питање: да ли је Информатор у потпуности испунио своју сврху да припадницима дијаспоре и заинтересованим грађанима пружи потпун, јасан и благовремен увид у рад Управе за сараду са дијаспором и Србима из региона. 
Редакција „Трагова“ сматра да државни орган који је основан да сарађује са дијаспором мора бити пример транспарентности, а не повод за нова питања.
Показало се да су наведени недостаци последица "пропуста" у вођењу Информатора и поступању по захтевима за приступ информацијама, па би било разумно очекивати да Министарство спољних послова у чијем саставу је  Управа преиспита рад Николине Милатовић Поповић и обезбеди да убудуће тај посао обављају лица која ће их извршавати потпуно, благовремено и у складу са законом. То није интерес редакције „Трагова“, већ је то интерес и целокупне јавности и целокупне српске дијаспоре због које ова Управа и постоји.