„Трагови“ траже комплетну документацију о ангажовању Милоша Симића, његовој продукцији, исплатама, службеним путовањима и фото-видео опреми купљеној новцем грађана Србије
Према информацијама и документацији којима располажу „Трагови“, Милош Симић је један од најплаћенијих, ако не и најплаћенији уговорно ангажовани сарадник Управе, са месечним примањима која се крећу око 400.000 динара из буџета Републике Србије.
Зато питање колико неко прима није приватна радозналост онда када та примања финансирају грађани, већ питање јавног интереса и шта држава добија за тај новац?
Према сазнањима „Трагова“, Симић је пре ангажовања у Управи радио на телевизији Пинк, а у Управу је дошао након што је Владимир Кокановић преузео место директора.
Његов посао данас је, колико се може видети из јавних активности Управе, пре свега фотографисање и снимање директора и делегација Управе, израда кратких видео-прилога, рилсова и другог садржаја намењеног интернету и друштвеним мрежама.
И ту почињу питања. Колико заиста кошта продукција Управе?
„Трагови“ су раније писали о набавци професионалне фото-опреме вредне приближно 7.000 евра. Међутим, до данас нам није достављена комплетна документација која би омогућила да се утврди где је та опрема заведена, који инвентарни број носи, ко ју је задужио и где се тренутно налази, јер ако је апарат купила Управа, онда је то државна имовина, и ту нема много филозофије.
За државну имовину мора да постоји траг: набавка, фактура, евидентирање, инвентарни број, задужење и лице одговорно за средство. Зато „Трагови“ сада од Управе траже не само податке о једном фото-апарату, већ комплетан списак фото, видео, аудио, рачунарске и продукцијске опреме набављене од 1. јула 2025. године до данас. Тражимо модел, цену, добављача, датум набавке, инвентарни и серијски број, као и податак коме је сваки комад опреме дат на коришћење.
Ако је све уредно евидентирано, одговор на ова питања би требало да буде једноставан.
Посебно занимљив податак појављује се и у јавно доступним пословним регистрима. Милош Симић је 6. октобра 2025. године регистровао сопствену предузетничку радњу: MILOŠ SIMIĆ PR MASTER PRODUKCIJA 011. Претежна делатност предузетника односи се на постпродукцијско уређивање кинематографских дела и телевизијског програма. Само оснивање приватне фирме не би било спорно, али када је њен власник истовремено лице које је значајно плаћено из буџета једног државног органа за послове који су веома блиски делатности новоосноване фирме, онда јавност има право на неколико једноставних одговора: Да ли Управа и после 6. октобра 2025. плаћа Милоша Симића као физичко лице, или је након оснивања предузетничке радње почела да плаћа MASTER PRODUKCIJU 011? Да ли је са фирмом склопљен уговор? Колико је новца уплаћено предузетничкој радњи? За које конкретне услуге? На основу којих фактура? Уколико се покаже да Управа никада није пословала са MASTER PRODUKCIJOM 011, и то ће бити важан одговор. Али уколико јесте, онда јавност има право да види уговоре, фактуре и износе, јер „Трагови“ неће нагађати, већ ће тражити документа. Постоји још једно једноставно питање које се ретко поставља када су у питању уговорци државних институција, јер ако неко месечно прима око 400.000 динара за фото и видео услуге, требало би да постоји нека врста извештаја, спецификације, потврде извршених услуга или другог документа на основу којег надлежно лице одобрава исплату.
Зато следе најибичнија питања: Колико је током једног месеца направљено фотографија?
Колико видео-прилога? Колико рилсова? Колико монтираних материјала? Ко је утврдио да су уговорене обавезе испуњене? Ко је потписао да новац може бити исплаћен? То нису злонамерна питања, већ су питања финансијске одговорности, јер
према сазнањима „Трагова“, Милош Симић прати бројна службена путовања директора и делегације Управе. Ако су та сазнања тачна, и та путовања, у том случају се мора говорити и о цени: превоза, хотела, дневнице и осталих путних трошкова.
Зато ћемо тражити и комплетан списак његових службених путовања, са датумима, дестинацијама, сврхом и укупним трошковима које је сносила Управа, јер и овде важи исто правило: ако је новац буџетски, подаци о његовом трошењу морају бити проверљиви.
Али то није све. Према информацијама које су стигле до редакције, за послове који се односе на фото-видео продукцију наводно је ангажовано још једно лице, са накнадом од око 100.000 динара месечно. „Трагови“ за сада немају документа којима би ту информацију могли независно да потврде, па зато ни овде нећемо доносити закључке.
Од Управе ћемо затражити податак да ли је од 1. јула 2025. године ангажовано још неко лице за фотографисање, снимање, монтажу, постпродукцију или помоћне послове у вези са производњом садржаја за друштвене мреже. Ако јесте – ко, по ком основу, за колико новца, и ко је његово ангажовање предложио?
„Трагови“ не оспоравају право Управе да ангажује фотографа, сниматеља, монтажера или продукцију ако је то потребно за њен рад. Не оспоравамо ни право Милоша Симића да има приватну фирму. Не тврдимо ни да је MASTER PRODUKCIJA 011 незаконито пословала са Управом. Не тврдимо ни да је државном опремом опремљен приватни студио, јер су за такве тврдње потребни докази, а ми их у овом тренутку немамо.
Али имамо довољно разлога да тражимо одговоре. Ако се једно лице месечно плаћа приближно 400.000 динара из буџета, ако му је за обављање послова дата скупа професионална опрема, ако прати службена путовања и ако у међувремену оснива приватну фирму чија је делатност блиска пословима које обавља за државни орган, онда је потпуно оправдано проверити све уговорне и финансијске односе.
Не ради осуде, већ ради чињеница. И зато је сасвим природно да Министарство спољних послова Србије, министар лично, као и српска дијаспора због које та Управа постоји, знају коме се њихов новац исплаћује, колико се исплаћује и шта је за тај новац урађено.
Ако је све законито, оправдано и уредно документовано, објављивање документације биће најбољи одговор на сва питања, ако није – документа ће показати где је проблем.
„Трагови“ не траже пресуду унапред. Траже рачуне, уговоре и чињенице.