Илустрација: Никола Тодоровић, Николина Милатовић Поповић и Владимир Кокановић: две фотографије спојене и обрађене уз помоћ вештачке интелигенције.

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону писмено је потврдила да поседује извештај о реализацији пројекта „Негујмо српски језик - школа културе говора за младе“, за који је Националном савету Срба Словеније одобрено 1.000.000 динара из буџета Србије.

Потврђено је да је извештај заведен под бројем 84-48/30-2025/01 и да је, према оцени Управе, примљен у року предвиђеном Уговором о суфинансирању број 84-48-2/30-2025/01.
Само извештај није достављен.
„Трагови“ су 26. августа 2026. године тражили копије наративног и финансијског извештаја, датуме њиховог пријема и податке о предузетим мерама уколико извештаји нису достављени.
У одговору који потписује Николина Милатовић Поповић пише:
„Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону поседује тражене информације.“
И поред тога, нису достављени ни наративни ни финансијски извештај, није наведен датум њиховог пријема нити је показана структура трошкова.
Уместо докумената, подносиоцу захтева који живи у Словенији поново је понуђено да лично дође у Београд и, у присуству запослених Управе, изврши увид у документацију.
Као разлог наведена је „обрада великог броја службених докумената“.
Питамо се: Каквог великог броја? Затражена су само два извештаја. Ако су обједињени, онда је затражен само један документ.
Правник и милион динара
Корисник милион динара био је Национални савет Срба Словеније, на чијем је челу Никола Тодоровић, који се у јавности потписује као „унив. дипл. правник“.
Према јавној објави, пројекат је реализован 24. јануара 2026. године у Љубљани и 25. јануара у Копру, понављањем истог програма на две локације. Нису објављени подаци о броју учесника, трајању, резултатима и структури трошкова.
Према информацијама раније достављеним редакцији, радионице су трајале укупно три школска часа, а предавачици је наводно исплаћено 100.000 динара.
Ако су ти подаци нетачни, Никола Тодоровић их може лако оповргнути објављивањем извештаја и рачуна.
Ако је новац потрошен наменски, нека покаже коме је плаћено, колико и за шта, јер 
патриотизам којим се буса у груди, није финансијски извештај, политичка подобност није доказ наменског трошења, а академско звање није замена за јавну одговорност.
Николина има документе документе, али их не доставља, а овлашћено је лице за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја. Њена дужност је да омогући приступ документима, а не да га отежава. Уместо копија, нуди нам путовање у Београд, уместо навођења тачног датума, пише „благовремено“, а уместо два извештаја, помиње један неодређени „извештај о реализацији“. То јој није први пут, већ ко зна који по реду.
И код НЛБ картице коју користи Владимир Кокановић је признала да картица постоји, али није доставила податке о кориснику, лимитима и потрошњи. Код дипломе Мирољуба Несторовића навела је број и датум дипломе, али диплому није доставила, док је мастер диплому потпуно прећутала. Сада признаје да има извештај о милион динара, али ни њега не даје.
Значи, да то више није пропуст, већ је образац по којем ради.
Ако Николина Милатовић Поповић неће да обавља посао за који је овлашћена и плаћена из буџета, нека га препусти некоме ко ће радити законито, савесно и одговорно. Много образованих, вредних и поштених младих људи чека прилику да ради у државној служби и зна да плата из буџета није поклон,  нити је функција приватна својина.
Највећу одговорност за такво њено понашање сноси в.д. директора Управе Владимир Кокановић. Јер Николина потписује одговоре, али Кокановић је тај који руководи Управом. Он одговара за организацију и законитост њеног рада.
Он зна како Николина поступа, то јој допушта, и такав рад јој одобрава. Ако не зна, што је немогуће, онда он није особа способна да контролише орган којим руководи. У оба случаја одговорност је његова.
Кокановић је дужан да објасни ко је контролисао извештај Националног савета Срба Словеније, ко је утврдио да је милион динара потрошен наменски и на основу којих рачуна је извештај прихваћен. Није довољно рећи да је извештај стигао на време, а и питање је шта у њему пише.
„Трагови“ су због тога предузели конкретне законске кораке, јер је Управа сама признала да документацију поседује, и то више није спорно. Питање је зашто је крију? У сваком случају одговорност има три имена:
Никола Тодоровић - да покаже како је његова организација потрошила милион динара.
Николина Милатовић Поповић - да достави документа која Управа поседује, а 
Владимир Кокановић - да обезбеди законит рад органа којим руководи или да сноси одговорност.
Милион динара није приватни новац никог од њих, то је новац грађана Србије. Зато морају бити показани сваки динар, сваки рачун и сваки извештај.