РТС је потврдио да је Савезу Срба Словеније на четири године уступљен пословни простор у Љубљани, али уговор, анекси, одлуке и записник о примопредаји и даље нису доступни јавности

Шта пише у уговору између Радио-телевизије Србије и Савеза Срба Словеније?
Зашто РТС, иако је потврдио да уговор постоји, не доставља његову копију?
Шта у том документу може бити спорно ако се, како се представља јавности, ради о најобичнијем споразуму о пословној сарадњи и коришћењу једног пословног простора?
То су питања на која „Трагови“ већ више од три месеца покушавају да добију јасан и документован одговор.
Све је почело 29. априла 2026. године, када је јавно објављено да су Радио-телевизија Србије и Савез Срба Словеније потписали уговор о сарадњи и да су представницима Савеза предати кључеви просторија у Љубљани.
Међутим, уговор није објављен.
Нису објављени ни његови анекси, услови коришћења простора, одлука надлежног органа РТС-а, нити записник о примопредаји просторија и кључева.
Због тога су „Трагови“ 11. јуна 2026. године Радио-телевизији Србије упутили захтев за приступ информацијама од јавног значаја.
Од РТС-а је затражено да достави:
- копију уговора са свим анексима и прилозима;
- податак о правном статусу просторија;
- услове под којима су просторије предате Савезу;
 - податак о евентуалној закупнини или другој накнади;
- информацију о томе ко сноси трошкове коришћења и одржавања;
- одлуке, закључке и записнике који су претходили закључењу уговора;
- записник или други документ о примопредаји просторија и кључева;
- податке о лицима која су водила преговоре и одобрила закључење посла.
РТС је одговорио 19. јуна 2026. године, актом број 13425, али тражена документа нису достављена.
Уместо копије уговора, РТС је подносиоца захтева упутио на интернетску објаву Савеза Срба Словеније.
Интернетска вест једног удружења, међутим, није уговор. Она не може заменити документ који је потписао јавни медијски сервис, нити може показати све услове под којима је његова непокретност стављена на располагање другој организацији.
Иако уговор није доставио, РТС је у одговору потврдио неколико важних чињеница.
Навео је да ће пословни простор Радио-телевизије Србије у Миклошичевој улици број 11 у Љубљани користити Савез Срба Словеније: у трајању од четири године, почев од маја 2026. Године, на основу споразума о пословној сарадњи, ради остваривања заједничких циљева, уз плаћање свих режијских трошкова коришћења простора.
РТС је још навео да је закључење посла одобрено у складу са Законом о јавним медијским сервисима и Статутом РТС-а, након преговора који су започели у фебруару 2026. године.
То значи да уговор несумњиво постоји. Постојали су преговори, постојала је одлука надлежних органа, утврђено је трајање коришћења простора и извршена је примопредаја кључева. Па ипак, јавности се нуди само препричавање дела његовог садржаја, а Уговор се не доставља.
Зато је 31. августа 2026. године РТС-у упућен нови, још прецизнији захтев.
Овога пута затражена је само скенирана копија уговора са евентуалним анексима и прилозима којим је уређено коришћење просторија РТС-а у Љубљани од стране Савеза Срба Словеније. У захтеву је изричито наведено да се не тражи долазак у Београд, нити непосредан увид, већ достављање електронске копије документа.
Наведено је и да РТС може заштитити евентуалне податке који не смеју бити доступни јавности и доставити преостали део документа. Ни после тог захтева уговор није достављен. Није достављено ни образложено решење којим би РТС навео конкретан законски разлог због којег јавност не може да види тражени документ.
У међувремену су „Трагови“ дошли до редовног извода из словеначке земљишне књиге, издатог 17. септембра 2026. године.
Из тог службеног документа произлази да је Радиодифузна установа Радио Телевизија Србија, са адресом Таковска 10 у Београду, укњижени власник непокретности у целини у уделу 1/1.
Реч је о:
катастарској општини 1737 Табор;
згради број 230;
посебном делу зграде број 41;
пословном простору са ознаком 9;
површини од 57 квадратних метара.
У изводу је наведено и да нема уписаних права или правних чињеница које ограничавају власничко право РТС-а на тој непокретности.
Тиме је недвосмислено утврђено да предметни пословни простор није имовина Савеза Срба Словеније, већ власништво Радио-телевизије Србије.
Остаје, међутим, неразјашњена разлика у навођењу адресе: РТС у свом одговору помиње Миклошичеву улицу број 9, док је у ранијим јавним објавама Савеза навођен број 11. Земљишнокњижни извод идентификује непокретност катастарским подацима и ознаком пословног простора, али ту разлику у кућном броју сам по себи не разрешава.
Зато су „Трагови“ упутили и трећи захтев РТС-у 17. Септембра ове 2026. године.
Поново су затражени исти подаци:
- скенирана копија споразума са свим анексима и прилозима;
- записник, потврда или други документ о примопредаји простора и кључева.
Уз захтев је приложен и словеначки земљишнокњижни извод којим је документовано власништво РТС-а.
РТС сада више не може да тврди да тражени документ није довољно прецизно одређен. Не тражи се било који уговор, нити документација неодређеног обима. Тражи се један конкретан споразум чије је постојање сам РТС потврдио.
Рок за поступање по овом, трећем захтеву још траје. Зато ћемо сачекати и видети хоће ли РТС овога пута доставити документ или донети образложено решење ако сматра да приступ треба ограничити.
„Трагови“ не тврде да је садржина уговора незаконита, јер уговор још нисмо добили.
Управо је у томе суштина проблема. Документ се не тражи да би се унапред прогласило да је неко нешто незаконито учинио, већ да би јавност могла да утврди:
- под којим условима се користи имовина јавног медијског сервиса;
- да ли се плаћа закупнина или само режијски трошкови;
- ко има право да користи простор;
- да ли простор могу користити и друга српска удружења у Словенији;
- које обавезе је Савез преузео;
- шта РТС добија заузврат;
- ко је донео одлуку и на основу којих аката;
- у каквом је стању простор предат и ко сноси трошкове његовог одржавања.
То нису приватна питања. Реч је о располагању непокретношћу јавног медијског сервиса Републике Србије у иностранству и њеном четворогодишњем стављању на располагање једном удружењу.
Ако је све законито, уредно и у јавном интересу, зашто уговор није одмах достављен?
Ако у њему нема ничега спорног, због чега се јавности нуди интернетска вест уместо документа, и зашто је било потребно поднети три захтева да би се дошло до копије једног уговора чије постојање нико не оспорава?
На та питања одговор још немамо.
Али као што су „Трагови“ дошли до земљишнокњижног извода и утврдили ко је власник простора, тако ће доћи и до уговора.
Јер оно што се упорно склања од очију јавности обично изазива још веће интересовање јавности. Уколико је то заиста најобичнији уговор, онда не постоји ниједан разумљив разлог да и даље остане сакривен.
„Трагови“ настављају истраживање. Уговор још нисмо добили, али ћемо сазнати шта у њему пише. Право јавности да зна и поступање по захтевима уређени су Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја.