Званична документа Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону показују да је Друштву избрисаних пребивалаца Словеније 2025. године одобрено 500.000 динара из буџета Републике Србије.
Средства су додељена одлуком Управе од 26. јуна 2025. године, за пројекат број 040-241/30-2025/01, под називом:
„Правна помоћ, економско оснаживање, сарадња и јачање статуса избрисаних и других рањивих категорија у региону“.
Друштво је регистровано под пуним називом Društvo izbrisanih prebivalcev Slovenije - združenje za človekove pravice, са седиштем у Межици. Основано је 2002. године, а његов председник је Марко Перак.
Нико не спори значај борбе за права људи који су у Словенији били избрисани из регистра сталног становништва. Управо зато је потребно да се јасно покаже шта је у оквиру овог конкретног пројекта урађено за избрисане и друге рањиве категорије.
Међутим, „Трагови“ до сада нису пронашли јавно доступан извештај о реализацији пројекта, позив корисницима, податке о пруженој правној помоћи, опис активности, резултате економског оснаживања, медијски прилог, фотографије нити другу објаву која би се недвосмислено могла повезати са ових 500.000 динара.
То само по себи још није доказ да пројекат није реализован. Правна помоћ може бити пружана и појединцима чија имена, због заштите приватности, не смеју бити објављена. Али за сваку утрошену ставку морају постојати уговор, одобрени буџет, доказ о исплати, рачуни, наративни и финансијски извештај и документ којим је Управа прихватила реализацију пројекта.
Зато се постављају једноставна питања:
Шта је тачно урађено за 500.000 динара?
Колико је људи добило правну помоћ?
У чему се састојало њихово економско оснаживање?
Које су активности организоване, где и када?
Коме је новац исплаћен и на шта је потрошен?
Да ли је Друштво доставило завршни наративни и финансијски извештај?
Да ли је Управа извештај прегледала и прихватила?
Председник Друштва Марко Перак није непозната личност у српској заједници. У октобру 2025. године изабран је за члана Председништва Савеза Срба Словеније, а у септембру 2026. године јавно је наведен и као секретар Савеза.
Реч је, дакле, о човеку који има одговорну функцију не само у Друштву које је добило буџетски новац већ и у кровној организацији која претендује да представља део српске заједнице у Словенији.
Марко Перак је и бивше професионално војно лице, односно некадашњи подофицир ЈНА. О његовој војној прошлости раније су вођене оштре јавне полемике, али „Трагови“ неће преузимати старе оптужбе нити га проглашавати одговорним за нешто за шта није осуђен. Јавно су објављени и подаци да су постојале одлуке надлежних органа према којима није употребио оружје нити издао такво наређење.
Ипак, управо од човека који је био професионално војно лице, који се деценијама позива на право и правду и који данас обавља одговорне функције у Друштву и Савезу, очекује се дисциплина, одговорност и јасан однос према јавном новцу.
Да ли приличи бившем активном војном лицу да прећуткује шта је урађено новцем грађана Србије?
Да ли приличи председнику организације за заштиту људских права да од јавности скрива документацију о пројекту финансираном из буџета?
Или је одговорност према јавном новцу обавезна само онда када се закони и правила захтевају од других?
Потребно је нагласити да 500.000 динара није исплаћено Марку Пераку лично, бар за сада не постоји документ који би то показао. Новац је одобрен Друштву чији је он председник. Зато он, као одговорно лице, има моралну и организациону обавезу да саопшти шта је пројектом урађено и покаже документацију којом се доказује његова реализација.
Одговорност има и Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Она није само доделила новац већ је била дужна да прати реализацију пројекта, прегледа извештаје и утврди да ли су средства утрошена наменски.
Посебну одговорност имају лица која у Управи поступају по захтевима за приступ информацијама. Јавност не може бити упорно упућивана да из Словеније долази у Београд како би током ограниченог увида прегледала обимну документацију. Документи постоје у електронском облику или се могу скенирати и послати имејлом, уз заштиту личних података.
„Трагови“ су зато Управи поново упутили прецизан захтев и затражили скениране копије:
уговора са Друштвом; одобреног буџета пројекта; доказа о исплати 500.000 динара; наративног и финансијског извештаја; доказа о спроведеним активностима; документа којим је Управа прихватила извештај или утврдила неправилности и обавезу враћања новца.
Управа сада има прилику да покаже да је пројекат реализован и да је новац потрошен наменски. И Марко Перак има прилику да, без чекања на законске рокове и жалбе Поверенику, јавно покаже шта је Друштво урадило за добијених пола милиона динара.
Ако је све урађено законито и у складу са пројектом, нема разлога да се документи крију.
Ако пројекат није спроведен, ако извештаји не постоје или ако не могу да оправдају потрошени новац, онда више не говоримо о недостатку обавештавања јавности, већ о питању одговорности.
„Трагови“ ће сачекати одговор Управе. Али овај предмет неће бити заборављен нити остављен у фиоци. До документације ћемо, пре или касније, доћи.