У складу са професионалним стандардима и правом друге стране да изнесе свој став, „Трагови“ у целини и без измена објављују реаговање Александра Спасића, оснивача и директора организације „Српски мост“ из Малмеа.

Поштовани господине Милићу,
 
Данас смо путем Вашег мејлинг списка, заједно са другим примаоцима, добили обавештење о објављеном тексту у којем се помињу моје име и Српски Мост.
 Након што сам пажљиво прочитао текст, поново сам прошао кроз нашу преписку од самог почетка. Управо зато морам да реагујем, јер начин на који је наша комуникација представљена читаоцу у више важних тачака не одговара ономе што смо Вам заиста написали.
Наш први мејл био је потпуно јасан.
Обратили смо Вам се зато што смо пратили Ваше текстове о Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и питали да ли сте заинтересовани за разговор са мном о тој теми.
 Написали смо и зашто:
 „Због тога верујемо да би разговор са Вама био веома користан, како бисмо чули и Ваше искуство и боље разумели питања на која сте нам скренули пажњу.“
 
Дакле, од првог контакта нисмо скривали ни ко смо, ни тему која нас занима, ни разлог због којег Вам се обраћамо.
 Такође смо одмах навели да је Српски Мост, заједно са више од 70 удружења и истакнутих појединаца из дијаспоре, затражио радни састанак са Управом.
 То јесте наша тврдња и од ње не бежимо.
 Али нигде нисмо написали да ја имам формално овлашћење да наступам у име сваке од тих организација или појединаца.
 Нигде нисмо написали да су сви они чланови Српског Моста.
 И нигде нисам себе представио као њиховог овлашћеног заступника.
 Формулација која се сада појављује у Вашем тексту о „мрежи у чије име наступате“ није формулација коју смо ми употребили.
 Уколико Вам је значење наше реченице било нејасно, било је довољно да нас питате шта тачно подразумевамо под сарадњом са више од 70 организација и појединаца.
 Други мејл је још важнији.
 Писана питања нису била некакав прикривени начин да дођемо до Ваших сазнања. Ви сте предложили да разговор започнемо писаним питањима, а ми смо тај предлог прихватили.
 То Вам и пишемо већ у првој реченици:
 „Предлог да разговор започнемо писаним питањима сматрамо добрим.“
 Одмах након тога објашњавамо и метод:
 „важно је јасно раздвојити документа, чињенице, лична искуства и закључке који из њих произлазе.“
 Када смо тражили документацију, нисмо крили због чега је тражимо.
 Написали смо:
 „Не зато што полазимо од неповерења, већ зато што желимо да свако питање посматрамо на исти начин, без обзира на то ко га поставља и на кога се односи.“
 И још јасније:
„За нас је важно да не преузимамо ничију верзију догађаја унапред. Желимо да разумемо шта се може документовати, шта се може независно проверити, а шта остаје питање тумачења.“
 То је био смисао нашег обраћања.
 Провера чињеница, разумевање документације и јасно раздвајање онога што се може доказати од тврдњи и тумачења.
 У истом мејлу смо Вам отворено написали и да део проблема које наводите препознајемо из сопственог искуства са институцијама Србије.
 Другим речима, нисмо Вам пришли као неко ко брани Управу или покушава да утврди ко Вам доставља информације.
 Напротив, рекли смо Вам да и сами имамо проблематична искуства и да желимо да разумемо ширу слику.
 Зато сматрам веома озбиљним начин на који сте у објављеном тексту повезали нашу комуникацију са претходним поступањем другог лица које је, према Вашем наводу, директно питало ко редакцији доставља информације.
 Ја Вам то питање нисам поставио.
 Српски Мост Вам то питање није поставио.
 Не прихватам да се поступање другог човека користи као контекст из којег се затим гради сумња у мотиве нашег обраћања.
 Када сте нам касније саопштили да не желите да делите необјављену документацију, податке о изворима, радни материјал и будуће правце истраживања, ту одлуку смо прихватили.
 Нисмо након тога инсистирали да нам откријете изворе.
 Нисмо тражили имена људи који Вам достављају информације.
 Нисмо захтевали приступ Вашој редакцијској архиви.
 То је важна чињеница која се у садашњој конструкцији текста губи.
 Када сам Вам се касније поново јавио, нисам Вам се обратио да бих од Вас нешто прибавио.
 Напротив.
 Написао сам:
 „Управо зато желим да са Вама поделим једно наше конкретно искуство, иако ме то нисте директно питали.“
 Затим сам Вам изнео наше искуство са Управом, укључујући и критички став према начину на који је одржан наш састанак.
 То тешко може да се представља као доказ да смо Вам се обраћали како бисмо за некога прикупљали информације.
 Посебно је проблематично што се у тексту након тога прави читав низ асоцијација: од Радета Бакрачевића, преко Владимира Кокановића и Српског Моста, до праћења људи, прикупљања информација и на крају историјских метода служби државне безбедности.
 Након свега тога наводите да немате доказ да сам ја, Српски Мост или било ко други из тог контекста поступао по налогу Кокановића, Управе или неке службе.
 То ограђивање не мења чињеницу да је читалац претходно доведен управо до такве сумње.
 
Да сте ми пре објављивања поставили директно питање да ли сам Вам се обратио по налогу Владимира Кокановића, Управе, Савеза Срба Словеније или било кога другог, одговор би био једноставан:
 Нисам.
 Српски Мост Вам се није обратио по било чијем налогу.
 Нисмо покушавали да утврдимо идентитет Ваших извора.
 Нисмо прикупљали податке за Владимира Кокановића, Управу или било коју трећу страну.
 То питање ми, међутим, пре објављивања текста нисте поставили.
 Уместо тога, текст је објављен, а затим и послат путем Вашег мејлинг списка већем броју прималаца, а да пре тога нисмо добили прилику да се изјаснимо о суштинској сумњи која се у тексту ствара о мотивима нашег обраћања.
 Такође желим да буде јасно да чињеница што Вам нисмо доставили комплетну нашу интерну преписку, спискове контаката, интерне документе и податке о организацијама и људима са којима сарађујемо не може сама по себи да се користи као аргумент за сумњу у наше намере.
 Ви сте заштитили своје изворе, радни материјал и необјављену документацију.
 Ми смо то поштовали.
 И ми имамо одговорност према људима и организацијама са којима сарађујемо и нећемо њихову преписку, личне податке или интерну документацију прослеђивати трећим лицима само зато што је неко то затражио.
 На крају, наша преписка Вам није послата као саопштење за јавност, нити смо били обавештени да намеравате да је користите као основу за текст у којем се доводе у питање мотиви мог обраћања и деловање Српског Моста.
 Не спорим Ваше право да пишете о нашој комуникацији нити да критички посматрате наш рад.
 Али када се из приватне преписке изводе закључци који доводе у питање мотиве мог обраћања, а затим се ти закључци јавно дистрибуирају ширем кругу људи, сматрам да је минимум професионалног односа био да нам се пре објављивања омогући да на те конкретне сумње одговоримо.
Зато очекујем да наш одговор буде доступан и читаоцима текста и примаоцима мејлинг листе којима сте текст већ дистрибуирали.
Посебно очекујем да буде јасно наведено:
да Александар Спасић и Српски Мост нису тражили идентитет извора редакције;
да је писана форма разговора била предложена од стране редакције, а да смо ми тај предлог прихватили;
 да смо отворено навели зашто тражимо документацију - ради провере чињеница и разумевања теме;
да нисам тврдио да имам формално овлашћење да наступам у име више од 70 организација и појединаца;
 и да пре објављивања нисам добио прилику да одговорим на сумњу да је наше обраћање било повезано са Владимиром Кокановићем, Управом или прикупљањем информација за трећа лица.
 
Немам никакав проблем са тим да „Трагови“ критички пишу о мени или Српском Мосту.
 Али ако је стандард проверљивост, онда он мора да важи за обе стране.
 Оно што смо написали може да се цитира и провери.
 Оно што нисмо написали не може накнадно да нам се припише кроз асоцијације са поступцима других људи.
 
Поздрав,
 
Александар Спасић
Оснивач и директор
Српски Мост