Štampa
Kategorija: Srbija
Pogodaka: 449

Коста Милетић

У Дому ваздухопловства у Земуну 12. јуна 2019.г. одржана је свечаност „Српском Дедалу и српском Икару у част и славу“, једна од манифестација у програму обележавања два велика јубилеја, посвећена годишњици рођења двојице српских ваздухопловних великана, пуковника Косте Милетића (145. годишњица) и наредника Михаила Петровића (135. годишњица).

Уредник програма био је пуковник авијације у пензији, пилот и ваздухопловни публициста, Златомир Грујић.
Пре 107 година Србија је била једна од 15 земаља света са својим војним ваздухопловством. И не би тај податак био митски горостасан да у српску и светску историју није уписан захваљујући пре свега ентузијазму једног човека, пуковника Косте Милетића.
Ко је био Коста Милетић? Рођен је 22. септембра 1874.г. у Аранђеловцу, због очевог позива телеграфисте одрастао у селидбама - у Обреновцу, Великом Градишту, Неготину и Београду. Војну академију завршио је као један од најбољих питомаца Класе 1892.г, а као потпоручник распоређен је у Инжењеријски батаљон Дринске дивизије. Потом бива распоређен у Гардијски батаљон, па у Железничку чету и у Понтонирски полубатаљон, као командир чете. Децембра 1900.г. конкурсом је изабран за државног питомца Ваздухопловне официрске школе у Русији, где у периоду 1901-1902.г. стиче знања и вештине из: организације и употребе балонских јединица; летења на слободним и везаним балонима; пројектовања, конструкције,  израде и одржавања балона, те мера безбедности летења; маневрисања ваздухопловима и јединицама, бивковања, позадинског обезбеђења и мера заштите, те тако постаје наш први школовани ваздухопловни стручњак и пилот балона - аеронаут. У Метеоролошком одељењу и у станици голубије поште провео је још шест месеци и стекао знања из метеорологије и коришћења голубова писмоноша у војне сврхе.  Са стеченим звањем пилота балона, по повратку у Србију, крајем 1902.г. Коста Милетић током наредне деценије интензивно се посвећује увођењу ваздухопловства у Српску војску. Прве станице голубије поште у Српској војсци формиране су 1. новембра 1908.г, а почетком 1909.г. у фабрици Аугуст Ридингер у Аутсбургу (Немачка) купљени су први балони за Српску војску – један везани змај-балон и један слободни сферни балон, који је на корпи имао српску заставу, а на лопти балона исписано име – Србија. Приликом пријема Коста Милетић летео је на оба балона. У периоду 1910-1912.г. Коста Милетић је стручни консултант ваздухопловних манифестација у Београду, на којимa су и многи страни пилоти представљали своје авионе и вештине летења. Поред тога, од 1903.г. Коста Милетић био је на служби у Инжењеријско-техничком одељењу Министарства војног, командир инжењеријске и железничке чете, а од 24. децембра 1903.г. ордонанс Његовог величанства краља Петра I, одакле 1905.г. одлази у Главни генералштаб.
У Првом балканском рату, у Кумановској бици (1912.г.) командује инжењеријским батаљоном и бива ванредно унапређен у чин мајора, потом командује Приморским аеропланским одредом у операцијама код Скадра (1913.г.), када гине пилот наредник Михаило Петровић. Погибију свог најбољег пилота носио је као непреболну тугу до краја живота. Коста Милетић био је на челу српског ваздухопловства и у Другом балканском рату и у Првом светском рату, када је успешно и са малим снагама постигао изузетне резултате, а српске јединице без губитака довео на Крф. На Солунском фронту (1916.г.) распоређује ваздухопловну ескадру. После рата унапређен је у чин потпуковника и пуковника, а од 1928.г. био је на челу Удружења резервних авијатичара Краљевине Југославије. У историју српског ваздухопловства уписао се као његов утемељитељ, први аеронаут и први командант. Упркос бурним  временима у којима је проживео свој век, успео је да уведе ваздухопловство у Српску војску. Остаће забележено и да је живео у срећном браку са Рускињом Катарином Кити Гарут. Преминуо је 1953.г. Почива на Новом гробљу у Београду.
Личним примером, пуковник Коста Милетић  навек нам је оставио завештање – истински ентузијазам и патриотизам имају велика и несаломива крила.

 

Михаило Петровић

Његов најбољи пилот, Михаило Петровић, рођен је 14. јуна 1884.г. у селу Влакча код Крагујевца. Као најбољи у рангу завршио је Артиљеријску подофицирску школу Краљевине Србије. Службује у Нишу и Крагујевцу, а као један од најбољих активних подофицира бива унапређен у чин наредника и премештен у Београд. Почетком 1912.г. изабран је у шест најбољих питомаца (између 168 кандидата) за пилотску школу у Француској (Етамп, недалеко од Париза), где је први од српских пилота добио летачко звање (дозвола под редним бројем 979 ФАИ). Већ у јесен исте године почиње Први балкански рат и Михаило се са својим колегама, српским пилотима, враћа у земљу. Приликом повратка са борбеног лета извиђања непријатељских положаја, 20. марта 1913. Михаило Петровић је погинуо. Само дан раније рекао је: „Ја има или да се прославим или да славно погинем“. Као у стиховима песника који је написао неке од најлепших српских родољубивих песама, Јована Дучића, у песми „Крила“: „И умрети, сјајан, у сунчаном кругу“. Занимљиво је споменути да је Михаило Петровић много читао, као да је и сам писао песме. Михаило Петровић почива на Новом гробљу у Београду, недалеко од куће вечног починка Косте Милетића.


Пред родном кућом

О Српском Дедалу и српском Икару, великанима нашег ваздухопловства, пилотима Кости Милетићу и Михаилу Петровићу, пуковник Златомир Грујић  написао је књиге.
Поводом Дана пилота Србије, 29. маја, на аеродрому у Смедеревској Паланци одржано је у суботу, 15. јуна 2019.г. такмичење пилота – Меморијал „Пилот Михаило Петровић“, у организацији Ваздухопловног савеза Србије, аеро-клуба „Јасеница“ из Смедеревске Паланке и Ваздухопловне фондације „Пилот Михаило Петровић“.  На једној од етапа руте са извиђачким задацима и прецизним слетањем изведен је и двоминутни заокрет изнад родне куће пилота Михаила Петровића у Влакчи. Овим чином пилоти су одали пошту пилоту и првој жртви нашег ваздухопловства, нареднику Михаилу Петровићу.
РВ и ПВО Војске Србије уписали су се у историју и у време НАТО агресије на нашу земљу 1999.г. Да се не заборави! Као што никада не смемо заборавити да је на лопти оног нашег првог слободног сферног балона било исписано име – Србија, а горе, међу облацима, имена пилота Косте Милетића и Михаила Петровића!

  књижевница Гордана Јеж Лазић