Коју је високу школу завршио Мирољуб Несторовић, када је стекао диплому и на основу ког документа је запослен у Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону?

После вишемесечног трагања, више службених захтева и међусобно неусклађених података, Управа није доставила ниједну диплому. Ни основну, ни мастер.
Уместо докумената, овлашћено лице за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја Николина Милатовић Поповић доставила је нови одговор у којем тврди да, „на основу података из кадровске евиденције“, Мирољуб Несторовић поседује диплому Правног факултета Универзитета Мегатренд у Београду.
Навела је и врло прецизне податке: основне академске студије првог степена; 240 ЕСПБ; број дипломе 2184/000280017; упис у школској 2017/18. години; завршетак студија 20. септембра 2022. године.
Све је наведено, осим саме дипломе.
А „Трагови“ су 27. августа 2026. године тражили три ствари: скенирану копију дипломе о завршеним основним академским студијама; скенирану копију дипломе о завршеним мастер академским студијама; податак када је диплома основних студија достављена Управи.
А шта је Управа доставила? Ништа, ниједну тражену копију, нити је о мастер дипломи написала било коју реч.
На питање када је диплома основних студија достављена Управи, Николина Милатовић Поповић одговорила је да Управа „не поседује документ који садржи тражену информацију“.
Како онда поседује број дипломе, назив факултета, број ЕСПБ бодова, годину уписа и тачан датум завршетка студија?
Ко је те податке унео у кадровску евиденцију, када су унети, на основу ког документа, ко је проверио веродостојност тог документа и где се тај документ данас налази?
„Трагови“ су били мишљења да кадровска евиденција Управе није Тарабићева пророчанска књига у којој се подаци појављују сами од себе. Неко је ваљда морао да их препише са дипломе, уверења, потврде или било којег другог службеног документа, а Управа тај извор не показује.
Уместо тога, опет позива подносиоца захтева, који живи у Словенији, да лично дође у Београд и у присуству запослених изврши увид у непостојећу документацију. И то након што је у захтеву изричито наведено да се непосредан увид не тражи, већ да копије буду достављене електронским путем.
Ако Управа поседује дипломе, нека их достави. Ако их не поседује, нека саопшти на основу чега су подаци унети у кадровску евиденцију и на основу ког доказа је утврђено да Несторовић испуњава услове стручне спреме за радно место у државном органу.
Ово није прва нејасноћа у Несторовићевој образовној биографији.
У службеном реферату Универзитета у Београду из 2021. године било је наведено да је Мирољуб Несторовић дипломирао на Православном богословском факултету 2013. године. Универзитет у Београду је у допису број 037-2168/2-26 од 17. јула 2026. године саопштио да је тај податак био последица „техничке грешке“.
У истом академском трагу појављују се специјалистичке студије „Тероризам и организовани криминал“, завршене 2020. године, као и мастер студије „Тероризам, организовани криминал и безбедност“, уписане 2019. године. Реферат из 2021. године односио се на мастер рад „Злоупотреба монотеистичких религија у сврхе екстремизма и тероризма“.
Сада Управа тврди да је Несторовић основне академске студије на Правном факултету Универзитета Мегатренд завршио тек 20. септембра 2022. године.
Према томе, пред јавношћу се налази следећи редослед:
мастер студије уписане 2019. Године - специјалистичке студије завршене 2020. Године - реферат за мастер рад из 2021. Године - основне академске студије на Правном факултету завршене 20. септембра 2022. године.
Како су у том случају мастер студије уписане 2019. године ако су основне академске студије, према подацима које сада даје Управа, завршене тек 2022. године?
Која је диплома била основ за упис мастер студија?
Да ли је то била диплома Православног богословског факултета за коју је касније речено да је „техничка грешка“.
Зашто Управа прећуткује мастер диплому?
Док се дипломе не покажу, ово више није биографија, већ збир службених тврдњи које се временски и садржински не уклапају. 
Али, оно што је сигурно у вези Мирољуба Несторовића, је јавно проверљив податак о његовој самосталној делатности његове предузетничке радњe.
Према јавно доступним пословним подацима, он је власник предузетничке радње „Мирољуб Несторовић ПР Агенција за чишћење објеката „Беочистко Београд“, основане 12. марта 2015. године. Радња је регистрована за услуге редовног чишћења зграда, под шифром делатности 8121, са матичним бројем 63781975 и ПИБ-ом 108899924. Подаци о предузетничкој радњи „Беочистко“
Дакле, „Беочистко“ постоји, датум оснивања постоји, матични и ПИБ број постоји, баш као што постоји и регистрована делатност.
Само дипломе Мирољуба Несторовића које Управа наводи нису показане. Зашто? Па вероватно зато што уопште не постоје!?
Образовне непознанице нису једино питање које се отвара у вези са овим човеком.
Према подацима којима „Трагови“ располажу, Несторовићу се сваког месеца исплаћује и прековремени рад.
Због тога Управа мора да покаже: писмене налоге претпостављеног за прековремени рад; евиденцију дана и сати проведених на раду; опис послова обављених ван пуног радног времена; обрачуне исплаћених додатака; решења којима је признато право на исплату; образложења зашто Несторовић није могао да искористи слободне сате; укупан број дана и сати прековременог рада у 2026. години.
Члан 39. Посебног колективног уговора за државне органе прописује да запослени за сваки сат прековременог рада има право на сат и по слободно, које мора да искористи током наредног месеца. Новчана исплата није прво правило, већ изузетак.
Она је могућа када запосленом, због природе послова радног места, није омогућено да искористи слободне сате. За сваки такав сат исплаћује се вредност сата основне плате увећана за 26 одсто.
Право на новчани додатак мора бити утврђено решењем руководиоца органа, а у образложењу тог решења морају бити наведени разлози због којих запослени није могао да искористи слободне сате.
Исти члан предвиђа да изузетно продужени прековремени рад, дужи од ограничења утврђеног општим прописима о раду, може бити уведен само уз претходну сагласност запосленог, најдуже до 20 сати недељно и највише 90 дана у календарској години.
Ако се Несторовићу прековремени рад исплаћује сваког месеца, онда за сваки месец мора постојати правни и чињенични траг, почев од тога: ко му издаје налоге, ко утврђује да посао није могао бити обављен у редовном радном времену, ко потврђује број прековремених сати, ко доноси решења о исплати, па до тога шта је Несторовић конкретно радио после радног времена? И ту се отварају нова питања: зашто му ниједног наредног месеца није омогућено да искористи слободне сате, колико му је до сада исплаћено из буџета по том основу, како један исти државни службеник из месеца у месец представља незаменљиву прековремену снагу, док Управа није у стању ни да покаже диплому на основу које је његова стручна спрема унета у кадровску евиденцију?

Из Управе се, дакле, појављује необичан профил: теолог по „техничкој грешци“, правник по дипломи коју не показују, стручњак за безбедност по академским наводима, професор по представљању, предузетник за чишћење зграда по јавној регистрацији и редовни корисник накнаде за прековремени рад према подацима којима располажемо.
За свако од тих својстава постоји нека тврдња.
Документи недостају управо тамо где се троши јавни новац и где би све морало бити најпрецизније.
Посебну одговорност за овакав начин поступања сноси вд директора Владимир Кокановић, али ништа мање и Николина Милатовић Поповић, као лице овлашћено за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја.
Њен посао није да на јасна питања одговара нејасним формулацијама, да прећуткује читаве тачке захтева и да дигиталне копије замењује позивима на путовање у Београд. Њен посао је да поступа по закону, достави информације и документе или донесе образложено решење са наведеним законским основом за ускраћивање.
Ово није први пут да она поступа на исти начин.
Захтеви се развлаче, питања заобилазе, тражене копије не достављају, а подносиоцу из Словеније поново се нуди лични долазак у Београд.
Лицу које тако поступа није место ни на пословима одговорним за примену Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, нити на високом положају у Управи која би морала да буде пример законитости, тачности и одговорности.
С обзиром да су „Трагови“ већ најавили промену тактике, та промена је почела. Предузети су конкретни кораци. 
Време молби је завршено. Управа је навела број дипломе, нека покаже и диплому, и нека покаже ко, када, колико и због чега плаћа прековремени рад Мирољуба Несторовића.