Андреј Лесковац, „Пекарица“ у Бечу и зграда МСП-а у Београду, на адреси Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Извори фотографија: КРИК / Google Maps / МСП. Колаж: „Трагови–Следи".

Андреј Лесковац је ангажован у Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону уз уговорену месечну накнаду од 70.000 динара. То су „Трагови“ открили пре КРИК-овог истраживања о његовим изборним активностима у Бечу. Ангажовање по уговору о делу, почев од 1. јуна 2026. године, потврдила је сама Управа, одговором који потписује Николина Милатовић Поповић.

Као предмет уговора наведени су послови који се односе на положај Срба у дијаспори и региону. После КРИК-овог истраживања, питање је неизбежно: шта је Лесковцу заправо поверено и постоји ли веза између његовог државног ангажмана и страначких активности?

КРИК, на основу снимака, порука и теренске провере, описује упућивање грађана из „Пекарице“ у Удружење Срба у Аустрији. Према том истраживању, просторије Удружења налазе се у непосредном суседству пекаре, петнаестак метара даље, у улици Кирхштетернгасе (Kirchstetterngasse). Радница пекаре лично је одвела посетиоца до њих и предала га Андреју, који га је увео унутра.

У тим просторијама, према КРИК-у, помоћ при пријављивању за гласање повезује се са подршком Вучићу и СНС-у. Истраживање описује дељење страначких поклона и понуде посредовања код Амбасаде и конзулата, а Лесковца идентификује као важног учесника. Он је негирао прикупљање пријава и организационе везе, док редакција његовим одговорима супротставља прикупљене доказе.

Истовремено, поједини грађани сведоче о тешкоћама приликом пријављивања преко Амбасаде. Адвокат којег је КРИК консултовао указује на могућа кршења закона и индиције организованог утицаја на изборни поступак.

Описане активности имају јасан страначки садржај. Очување српског језика, културе и идентитета не подразумева разврставање људи према томе за кога ће гласати. Помоћ дијаспори не сме се претварати у придобијање бирача за власт, нити приступ државним институцијама у погодност за политички одабране.

Зато Владимира Кокановића питамо: да ли је Управа под Вашим руководством постала сервис страначке инфраструктуре у иностранству? Ко је предложио Лесковчево ангажовање, ко је потписао уговор и ко проверава његове резултате? Да ли је уговор и даље на снази и шта је по њему исплаћено?

Николину Милатовић Поповић питамо: када сте потврдили да му је поверено бављење положајем Срба, које конкретне задатке и извршене послове можете показати јавности? Где су уговор и извештаји који омогућавају проверу оправданости уговорене накнаде?

Управа нам те копије није доставила, већ нас је, позивајући се на обим документације, упутила на лични увид у Београду. Потврда хонорара без доступне пратеће документације оставља управо најважније питање отвореним: шта грађани Србије добијају за тај новац?

Према ранијим сазнањима „Трагова“, међу уговорно ангажованим лицима Управе налази се и Ненад Благојевић, брат амбасадора Србије у Аустрији Марка Благојевића. Сродство само по себи не доказује злоупотребу. Међутим, у светлу навода о посредовању код дипломатског представништва, потребно је проверити службене задатке, комуникацију и стварне везе учесника. Позивање на Амбасаду мора добити проверљив одговор: да ли посредници имају повлашћен приступ или се њиме само хвале?

Једнако је важно утврдити ко прикупља копије пасоша и друге личне податке, по ком основу, коме их предаје и како се они чувају. Грађанин не сме зависити од страначког посредника да би остварио право пред државним органом.

Кокановићево руководство дугује одговор и о односу према остатку дијаспоре. Постоје ли за Управу Срби који не подржавају СНС, не долазе на страначке скупове и одбијају да културни рад претворе у изборну агитацију? Јесу ли њихове књиге, школе, изложбе и програми мање вредни зато што иза њих не стоји обећање гласова?

Законско одређење дијаспоре и Срба у региону нема услов страначке припадности. Подршка пројектима треба да служи очувању идентитета и веза са Србијом, а не политичком разврставању њених грађана и сународника.

Имамо званичну потврду уговорног ангажмана и истраживање о страначком деловању истог човека. Још није доказано да су активности описане у Бечу плаћане преко тог уговора. Управо зато надлежни морају упоредити уговорене задатке, трајање ангажмана, исплате и извештаје о раду.

Ако су државни уговори коришћени за финансирање страначког рада, рачуне морају положити и извршиоци и они који су их ангажовали, одобравали исплате и прихватали извештаје. Кокановић, Николина Милатовић Поповић и сва друга одговорна лица морају одговарати за сопствене одлуке и потписе уколико се утврде незаконитости.

Управа припада институцијама Републике Србије. Не Кокановићу, не СНС-у и не кругу повлашћених сарадника. Дијаспора није резервоар страначких гласова, а јавни новац није награда за њихово прикупљање.

Извор: КРИК - истраживање и пратећи видео-снимци на којима се заснивају наводи о изборним активностима у Бечу. Аутори истраживања: Милица Војиновић, Бојана Јовановић и Стеван Дојчиновић.

https://www.krik.rs/tajni-snimci-dokazuju-manipulacije-u-vezi-sa-prijavljivanjem-za-glasanje-u-becu/

https://www.youtube.com/watch?v=VJapBCgJc7s&t=169s

https://www.youtube.com/watch?v=LXqT4h1Nrts&t=292s