Има ли у држави Србији иједна институција која контролише куда одлази новац грађана Србије?
Од када је Владимир Кокановић постављен за вршиоца дужности директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, расподеле средстава све више личе на спискове без јасне логике, а све мање на одговорно управљање јавним новцем.

Последњи конкурс је то оголио до краја. Чак 69 милиона динара или око 595.000 евра је подељено организацијама широм дијаспоре. По папирима гледано рекло би се да је то подршка заједници, а у пракси се ради о низу одлука без јасног и јавности разумљивог образложења.
Пример Француске је довољан.
На списку одобрених средстава се налазе и позната и потпуно непозната удружења, а неуједначени износи се крећу од 150.000 до више милиона динара и то без видљиве везе са резултатима, дометом или значајем пројеката. Посебно је индикативан случај који поставља сва питања одједном.
Удружењу „АДЕКР“ из Париза је одобрено 3.250.000 динара.
Због тога јавност има право да зна: шта је АДЕКР,  да ли то удружење заиста постоји, да ли је регистровано у Француској по њеним законима, ко га представља, и по ком критеријуму је добило један од највећих износа на конкурсу. С обзиром да одговор на таква питања запослени у управи за дијаспору и сарадњу са Србима из региона не дају, у редовима наших исељеника су кренуле приче да се ради о „српској моди“ у Паризу и то о моди која ће бити приказана у затвореним круговима. Прича се да ће догађај више личити на приватни пројекат планиран да буде реализован у затвореном кругу и то за клијенте са дубоким џепом и посебним прохтевима о којима не би било пријатно да се јавно говори и пише и који не би били у интересу клијената. Да ли су те приче тачне остаје да се утврди.
Али једно није и никако не може бити ствар приче, јер се ради о новцу грађана Србије.
И зато није довољно да постоји одлука Министарства спољних послова и Управе за дијаспору , већ мора постојати и објашњење. Иза оваквих одлука и овакве расподеле је својим потписом стао министар спољних послова Марко Ђурић. То значи да одговорност није колективна и нејасна, већ да је конкретна.
Случај АДЕКР није изузетак. Он је један од сигнала који је укључио аларм  зато се ово неће зауставити само на једном тексту. А уплетени у доделу срдстава би морали знати да свака оваква одлука и свака додела средстава без јасног и проверљивог образложења, пре или касније, биће предмет званичне провере пред надлежним органима. То време је врло, врло близу. Јер питање више није колико је новца подељено, питање је да ли ће неко коначно морати да објасни како и зашто је буџетски новац дељен тако како је дељен, а можда би намеродавнији за давање одговора могао бити управо Владимир Кокановић.

Радован Б. Милић
Словенске Коњице
24. 04. 2026