NAPOMENA REDAKCIJE:
Pismo objavljujemo u celini, u izvornom obliku i bez jezičkih, stilskih ili sadržinskih izmena i dopuna. Stavovi, ocene i činjenične tvrdnje iznete u pismu isključivo su stavovi autora Dušana Cunjaka i ne predstavljaju stavove niti zaključke redakcije „Tragova“. Redakcija nije nezavisno proveravala sve navode iz pisma, a njegovim objavljivanjem ne potvrđuje njihovu istinitost. Svim pomenutim licima i organizacijama omogućavamo da dostave odgovor, ispravku ili svoje viđenje, koje ćemo objaviti u skladu sa zakonom i uredničkim pravilima.
TRI KUHARA ZA 50.000 SRBA
Glavni i odgovorni urednik ovih "Tragova" se piše na metre o Vladimiru Kokanoviću i njegovim poslovima od Ljubljane do Beograda. Kokanovića bivšeg pomoćnog kuhara iz Kopra je doveo da stoluje na čelu Saveza Srba Slovenije sadašnji ministar kulture Republike Srbije uz pomoć Srpske pravoslavne crkvene opštine iz Ljubljane, pošto je ugledni Miloševićev advokat Marko Sladojević želeo da pobegne od raznih šofera kamiona, instruktora auto škola, prodavača banana na pijaci ili nogometaša sa osnovnom školom. Gospodin Kokanović je u Kopru imao nekakav kiosk za prodaju hrane a u Ljubljani je sanjao o zakupu kafane u predgrađu Ljubljane Trnovo. Dakle reč je o prvom kuharu iz ovog mog pamfleta.
Drugi kuhar ili vlasnik kioska za prodaju hrane je iz drugog "ratničkog" srpskog minijaturnog udruženja - Saveza srpskih društava Slovenije osnovanog davne 1995 godine a trenutno ga vodi Milan Glamočanin ljubitelj i trgovac kuhinje. Dakle drugi kuhar. Kroz ovaj Savez u punih 30 godina je prošlo mnogo ratnika, alanfordovskih intelektualaca, šofera, trubača, ojkača... a najmanje intelektualnog naboja i trajnih ostvarenja za egzistenciju Srba u dijaspori.
Treći i legendarni kuhar je svakako moj simpatični "prijatelj" koji meni kaže u kafani hotela Kompas: "Cunjak šuti, ja sam dao ogromne pare da kupim prostorije od RTV Srbije u Miklošićevoj 11 u Ljubljani".
Sada vidim da je "agent" iz "Tragova" došao do podataka iz Zemljišne knjige Ljubljane, da su ove prostorije još uvek vlastništvo Republike Srbije a posuđene su na više godina Srbima u Sloveniji i ne samo gospodinu Zoranu Ristoviću, koji nema baš puno vremena da iz Kopra svakodnevno otvara ovaj srpski klub. Vidim to po travi i lišču koje se nakupilo na pragu ulaza u ove prostorije. Mislim da nisu otvarane najmanje pola godine.
Gospodin Ristović - dakle teći kuhar za 50.000 Srba, je ove prostorije opremio u duhu neke kafane: kuhinja, šank, stolovi stolice, razglas za pevaljke itd.
Dakle ne čudi me što srpski savezi punih 30 godina životare kao gosti po raznim mjesnim zajednicama ili čekaju da im doživotni predsednik Vučić dodeli prostorije preko "agenta" Kokanovića a uz pomoć srpske sirotinje koja baca pare po Sloveniji bez vidnih rezultata, samo da bi dobili koji bod više u novom glasanju.
Ako ne mogu tri kuhara ili tri vozača da dobiju preko gradonačelnika Ljubljane koji upravlja ovim gradom punih 20 godina komadić zemlje za KULTURNI DOM, onda ne trebaju nam nikakvi savezi niti trebaju minijaturna društva da se hvale da su članovi ovih Saveza. Šta će nam ovakvi fosilni i mrtvi Savezi.a da ih slika moj prijatelj Bakračević za svoje novine u jednom primerku. To je balast in apsurd koji se zarazio još iz pokojnih društava Srpske zajednice, Društva Mir, ili Stranke za ravnopravnost građana..
