Протест аранђеловачке опозиције  (1990 година)

Штрајк глађу историчара Максимовића

 (Пише: Радован Б. Милић)

       Ондашњи директор ШЦ-а, поред агилног Боре Малецког ни у ком случају, није смео а нити би се усудио саопштити члановима Акционе комисије Савеза комуниста просветних радника Аранђеловца, да се догађај у којем је слупан службени аутомобил не треба тако често спомињати, као што данас поручује председник, само зато што је тог момента он (директор), или у овом случају нечији посинак био у возилу.

       Али, у граду у којем нема мачака мишеви коло воде.
       Бора Малецки није трпео игранке такве врсте.
      Незадовољан одлукама Акционе конференције, због несмењивања директора Школског Центра-а због злоупотребе положаја, Велибор Максимовић  познатији као Бора Малецки, наставник историје и географије, започиње штрајк глађу у школским просторијама. Упркос разним обећањима, силним наговорима и убеђивањима да одустане, Бора се ни једног тренутка није дао сломити, а још мање предомислити. У преподневним сатима је држао планирану наставу како ђаци не би губили часове, а ноћи би проводио закључан у школи коју су обезбеђивала двојица милиционера.  Био је чврсто решен да у штрајку без хране, уз флашу воде, истраје све дотле док се не спроведе одлука савета центра о смењивању директора.
    

Аутор новинског чланка З. Јањевић  

Штрајк глађу као средство којим се одлучио борити је био легитимни начин изражавања протеста којим се као антикомуниста и као вођа опозиције борио за здраво друштво, а не оно које је било инфицирано подмићивањем и фалсификатима разних врста.
       Потпуно свестан да је одлуком о ступању у штрајк глађу могао себи изазвати трајне здравствене проблеме, па чак и смрт, Бора Малецки није одустајао. Био је чврсто решен да упозори јавност на вишеструку злоупотребу положаја од стране директора. Ситуација је из сата у сат добијала драматичан ток. Трећег дана штрајка, због погоршане ситуације бива пребачен у болницу.
       Упркос тврдњи директора Школског Центра  да спорног дана није он седео за воланом „Заставе 101“, ипак је ауто поправио, а аутомобилску шкољку је на своју руку продао без икаквог овлашћења и знања самоуправљача. И поред делимичног признања сопствене грешке, делегати Савеза удружења аранђеловачких основних школа су одлучили, нарочито када се радило о великој потрошњи бензинских бонова, да се налаз Самоуправне радничке контроле  и зборова радних људи провери у Служби Друштвеног Књиговодства.
       Бора Малецки је имао само један захтев: Смена директора.
       После много маратонских састанака ове васпитне установе и Акционе конференције Савеза комуниста донета је једногласна одлука и закључак да због злоупотребе положаја, самовоље у руковођењу и дубоко поремећених односа, досадашњи директор не може више бити челни човек у основном образовању. Захтев за смену упућују Скупштини општине која именује и разрешава директоре.
      Надлежни у Скупштини општине не обавештавају делегате о захтевима просветара, па штрајк глађу историчара Максимовића – Боре Малецког прераста у аферу „Случај С....“ .  Ђачки родитељи су те године у Аранђеловцу били највише потрешени, баш као што су данас узнемирени порески обвезници овог града због слупаног општинског аута који су они купили.

- наставиће се -