Крвави Бадњи дан и крвави Божић прослављају Срби. Док се обрћу прасићи на ражњу, пале ватромети, шенлучи и пијанчи, српску децу је изрешетао шиптарски рафал. Шта нам је чинити?

Пре само месец дана, издајник, усташоид из Чипуљића и уништитељ свега српског – Александар Вучић је „запретио“ војском Аљбину Куртију ако Албанци повреде само једног Србина!

– А терористичком олошу да поручим: води рачуна да не повредиш ниједног Србина, заједно са овим квислинзима које си изабрао. Јер Срби ће знати да вам одговоре – рекао је и слагао један од највећих уништитеља Срба у историји Александар Вучић.

Где си сада, бедниче и кукавице? На Бадњи дан, Вучић се завукао у мишију рупу. Тачније, побегао је из Србије и са сином Данилом опоганио Хиландар и Свету Гору. На част и душу онима који су примили ђавоимане на свето тле.

На Бадњи дан патријарх СПЦ Порфирије ломи чесницу са Андрејем Пленковићем у Загребу. То је по њему, изгледа, право место где би патријарх СПЦ требало да буде на овај дан. Каква Пећка патријаршија, важно је да се са југоудбашима прави нова представа за народ. Кад затреба, поново ће иста удбашка екипа нахушкати народ једне на друге. Тренутно је сценарио другачији.

Све што је патријарх поводом упуцавања српске деце на КиМ предузео је званичан статус на Инстаграму у којем рањенима жели брз опоравак и срећне празнике!? Као да деца имају грип, а не да су само милошћу Божијом сачували главу на Бадњи дан!
*************************************

Нема осуде, нема поруке Космет је Србија, нема сазивања свештенства, нема назнаке да СПЦ има било какву потребу да стане у заштиту свог верујућег народа. Ваљда треба прво да пита за дозволу Кристофера Хила. И владика Теодосије је на Бадњи дан је на срамотан начин стао у одбрану огавног Петра Петковића, којег је народ жестоко и са правом напао у Зубином потоку.

Ипак, не треба критиковати само патријарха. Шта раде епископи СПЦ, шта ради свештенство? Докле ће да ћуте и да се праве како је све у реду, шта још треба да се деси, а да свештенство стане на страну српског народа, а не издајничког режима?

Шта славимо данас? Хоћемо ли лицемерно да се причешћујемо и честитамо једни другима најрадоснији празник, а да се не сетимо суза и лица малог Стефана Стојановића? Правићемо се да ништа није десило? Управо на тај начин ћемо поништити и своју веру и пљунућемо на Бога. Узалуд сви постови и певање родољубивих песама, наше душе ће бити погане. Неће бити спасене.

Плашите се да не изгубите привилегије, радна места? С чим ћемо да изађемо пред Богомладенца, пред Бога и пред наше претке? Потомци ће нас се стидети. Ми смо бедници и кукавице. Баш као и Вучић.

Где су сада „храбри“ припадници полиције и војске, које кад питаш зашто ћуте на Вучићеву издају – одговарају „само нека проба да изда Косово, сви се окрећемо против њега“. Где је “опозиција”? Где су саможиви од Бога одрођени “Срби”? “Родољуби, навијачи”?

Зато баш на овај Божић, малобројан, освешћен народ у Србији, док још не схвати да је једина опција устанак или нестанак, треба да почне да куне све оне који прихватају и дозвољавају крваве сузе малог Стефана. Јер, кад праведник куне, то је једнако моћно као најискренија молитва Богу. И Господ би их проклео. Семе вам се затрло.