У последњем јавном оглашавању „Срећно Србијо, срећно Републико Српска!“, господин Никола Тодоровић, универзитетни дипломирани правник/пензионер/ из Љубљане,

самопроглашени „чувар српства“ упутио је низ политичких и моралних пресуда на рачун појединаца и српских удружења у Словенији, позивајући се на „проверене истине“ које, међутим, није поткрепио ниједним доказом. Уместо чињеница, понуђена је мешавина парола, сумњичења и оптужби као да је реч о политичком памфлету, а не о одговорном јавном ставу човека који свој потпис прати академском титулом.
   У објави на друштвеној мрежи „Фејсбук“ од 14. октобра 2025. године, непримерено полемичко увредљивим речником изнео је низ неутемељених оптужби тврдећи да „поједини лидерчићи“ добијају новац из иностранства за „рушење институција Србије“, да су „страни плаћеници“ и „рушитељи уставног поретка Србије“, што је изузетно озбиљна и опасна квалификација.
   Посебно је забрињавајуће што аутор у своју конструкцију увлачи и Амбасаду Републике Србије у Љубљани, прозивајући њене службенике да „нису добро радили свој посао“ ако нису евидентирали која су друштва „учествовала у демонстрацијама против институција Србије“. Такав тон и такве тврдње не само да су непримерене, већ представљају отворену сумњу у рад државне институције без икакве аргументације. У јавности се тако ствара утисак да је улога амбасаде да спроводи идеолошки надзор над својим сународницима, уместо да гради сарадњу, поверење и културне мостове међу људима који живе изван Србије.
   Господин Тодоровић иде и корак даље предлажући да се ускрате финансијска средства српским удружењима која се, по његовом личном уверењу, „нису показала довољно оданима“ његовој представи о држави. У тој „бригом“ обојеној препоруци крије се суштина текста: да они који мисле другачије треба да остану без финансијске подршке, како би је више остало за оне који мисле као он.
Тешко је не приметити да такав приступ није ни моралан ни патриотски, већ економски интересантан, јер сваки динар ускраћен једнима значи већи „колач за поделити“ другима, онима блиским ауторовом кругу.
   Да подсетим: у демократским друштвима, право на мишљење не подразумева право на произвољно означавање људи и удружења као „рушиоца институција“, „плаћеника“ или „корисних идиота“. Посебно не када се то чини без доказа и без елементарне одговорности за јавно изговорену реч.
Српска удружења у Словенији, она иста која господин Тодоровић прозива, годинама негују културу, језик, веру и традицију свога народа, често без икакве помоћи оних који данас најгласније говоре о „патриотизму“. Њихов рад је видљив, проверљив и заснован на добровољности и љубави, а не на политичкој директиви.
Ниједно од ових удружења није дужно полагати рачуне самозваним тумачима „националне исправности“, нити ће своје деловање усклађивати са личним сујетама било којег пензионера - појединца нити њиховим дневнополитичким интересима. Уместо тога, своју лојалност исказују кроз очување заједништва, поштовање закона земље у којој живе и неговање културног идентитета што је суштина сваког истинског патриотизма.
Зато у оглашавању Николе Тодоровића „Срећно Србијо, срећно Републико Српска!“,  није реч о његовој бризи за Србију, него о покушају да се под плаштом бриге дискредитују они који не пристају на једноумље. Јер где престаје право на другачије мишљење, ту почиње злоупотреба патриотизма.
   Господину Тодоровићу остаје право да пише шта мисли, али нема право да друге јавно обележава и оцрњује. Свако ко се позива на закон и институције, а он би то морао знати, треба најпре да их поштује, почев од основног начела да без доказа нема оптужбе.

Српска заједница у Словенији заслужује да се о њој говори с поштовањем, а не с подозрењем. Њен опстанак не зависи од "патриотских" текстова пуних великих речи и малих истина, већ од људи који у тишини и без награде чувају оно што се не мери конкурсима, апанажама и политичким паролама већ спремношћу да се говори истина чак и кад се не свиђа онима без трунке витешког достојанства.

Радован Б. Милић – књижевник /ратни ветеран/
Словенске Коњице; 14. 10. 2025.

фотографија преузета са:https://www.rogla-pohorje.si/sl/destinacija/slovenske-konjice/