„Питања су постављена - одговори су на одмору.“
Овај мини-серијал настао је као сатирични одговор на једну појаву, не на једну особу.

На појаву у којој питања постају проблем, одговори изостају, а језик се користи као замена за аргумент. „Дунђер“ у овим текстовима није човек, нити занимање. Он је симбол.
Симбол начина размишљања у коме је лакше етикетирати него одговорити, лакше дискредитовати него објаснити, лакше ћутати него преузети одговорност.
Сви текстови у серијалу писани су у сатиричном кључу.
Свака сличност са стварним догађајима, изјавама и појавама није случајна, већ документована.

Питања су стварна.
Одговори се тек очекују.

КО ЈЕ ОВДЕ ДУНЂЕР?

Јавио се један руководилац Свеза, не да одговори на питања - далеко било,  већ да објасни свету.
Отворио човек мејл, после славе, кумова и ситних колача, па му се, уз кафу и остатке свечаног достојанства, указао - дунђер.
Не питање, не аргумент, не текст, не чињеница.
Не. - Дунђер.
И ту је, ваљда, ствар решена.
Јер, ако нешто не знаш да објасниш - назови га дунђером.
Ако немаш одговор - постави дијагнозу.
Ако те неко пита шта радиш -  објасни ко је он.
Тако се, изгледа, данас руководи.
Уместо одговора - етикета.
Уместо извештаја - психијатријски налаз.
Уместо институције -  кућна атмосфера.
И сад пази иронију: док један човек пише, пита, наводи датуме и чињенице,
други се бави тиме ко је шта по струци, и то погрешно.
Јер дунђер, да подсетимо, зида куће, а овде имамо проблем са онима који ни одговор не могу да подигну, ни конструкцију да држе, али зато одлично умеју да руше разговор.
Па испада да дунђер није онај који пита, већ онај који на свако питање извади, увреду.
И да ствар буде лепша: што су функције више, то су одговори нижи, а речник све сиромашнији.

Тако смо, ето, дошли у ситуацију да нас не брине шта је речено у тексту, него ко је коме шта рекао кад је испратио госте.

А питања? Она и даље стоје без одговора, као кућа без мајстора.

Радован Б. Милић
29. 12. 2025