Редакција Трагова наставља да, искључиво на основу службених докумената, прати начин трошења буџетских средстава и ангажовање лица у Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

После захтева за приступ информацијама од јавног значаја који су се односили на Филипа Радојичића, уредника вести комерцијалне телевизије Пинк, и Ненада Благојевића, брата амбасадора Републике Србије у Аустрији, Управа је доставила одговоре који су, иако се односе на различита лица, готово истоветно састављени.
Уместо да у самом одговору јасно наведу на кога се захтев односи, Управа оба предмета означава искључиво временом пријема електронске поште. У једном случају 11.39, а у другом 11.46 часова. Иако то само по себи није незаконито, поставља се питање због чега се избегава најједноставнији и најјаснији начин уз навођење имена лица на које се захтев односи.
Из одговора који се односи на Филипа Радојичића произлази да је био ангажован у периоду од 1. марта до 31. маја 2026. године, али копија уговора, извештаји о раду и друга тражена документација нису достављени. Уместо тога, редакција је поново позвана да документа прегледа искључиво у просторијама Управе у Београду.
Читајући службене одговоре које је Управа доставила редакцији Трагова, намеће се још једно питање од јавног значаја. Према службеној документацији, Марија Спасојевић ангажована је још 1. јануара 2024. године на пословима маркетинга, аналитике и интернет администрације. Потом је, према другом службеном одговору, Филип Радојичић, уредник вести телевизије Пинк, ангажован у периоду од 1. марта до 31. маја 2026. године на пословима дигиталног маркетинга и ПР аналитике. Ако је Управа већ више од две године имала ангажовано лице за послове маркетинга и аналитике, поставља се логично питање: због чега је било неопходно закључити још један уговор за послове који су, бар према називу, веома слични? Да ли су се послови Марије Спасојевић и Филипа Радојичића уопште разликовали, у чему се та разлика огледала, да ли је дошло до повећаног обима посла који је захтевао ново ангажовање или су обоје истовремено обављали исте или веома сличне послове? Управо зато је редакција и затражила уговоре, описе послова и извештаје о раду, јер би једино ти документи могли дати прецизан и недвосмислен одговор на ова питања.
Одговор који се односи на Ненада Благојевића доноси једну нову информацију. Управа наводи да је био ангажован од 1. јануара 2025. године на пословима сарадње са организацијама из региона и дијаспоре које делују под окриљем Српске православне цркве. Међутим, ни у овом случају нису достављени уговор, извештаји о раду нити документација која би омогућила јавности да сагледа обим, садржај и резултате тог ангажовања.
Управо овај део одговора отвара нова питања.
Редакција Трагова је месецима, на основу прибављене документације, анализирала и рад Мирољуба Несторовића, првобитног теолога, који је у јавности био представљан као професор и лице задужено за питања која се тичу Српске православне цркве и дијаспоре. Ако је Управа већ имала запослено лице које је обављало послове у тој области, онда је потпуно оправдано питање: због чега је било потребно додатно ангажовати и Ненада Благојевића за послове сарадње са организацијама које делују под окриљем Српске православне цркве? Да ли су њихови послови били различити? Да ли су се преклапали? Која је била стварна потреба за додатним уговорним ангажовањем? На сва та питања одговор би поново требало да дају документа, а не претпоставке.
Иста питања постављају се и у случају Филипа Радојичића. Због чега је било неопходно ангажовати уредника вести једне комерцијалне телевизије за рад у Управи за сарадњу с дијаспором? Које је конкретне послове обављао? Какви су били резултати његовог рада? Ко је предложио његово ангажовање? По којим критеријумима је изабран? Да ли је за те послове већ постојало систематизовано радно место? На сва ова питања најлакше би одговорили управо документи које је редакција тражила.
Уместо тога, Управа је и овога пута поново понудила искључиво увид у Београду.
Овде је неопходно подсетити јавност на још једну чињеницу.
Управа је својим дописом од 2. јула 2026. године од редакције Трагова затражила да се прецизно изјасни на који начин жели да оствари приступ траженим документима, као и да достави тачну адресу за пријем документације. Редакција је поступила по том захтеву и јасно навела да документацију жели да прими електронском поштом.
Међутим, у каснијим одговорима Управа више не поступа по тако прецизираном захтеву, већ подносиоца захтева поново упућује на лични увид у Београду.
Зато се поставља једноставно питање:
Због чега је уопште тражено да се прецизира начин достављања докумената, ако се такав начин касније није ни намеравао применити?
То није питање важно само за редакцију Трагова.
То је питање које се тиче свих припадника српске дијаспоре.
Како Србин који живи у Канади, Аустралији, Сједињеним Америчким Државама, Аргентини или било којој другој удаљеној земљи може у пракси да оствари своје законом гарантовано право на приступ информацијама ако му се, као једина реална могућност, нуди долазак у Београд?
Право на приступ информацијама од јавног значаја припада свима под једнаким условима, без обзира на место становања.
Редакција Трагова сматра да јавност има право да зна зашто су ангажовани Марија Спасојевић, Филип Радојичић и Ненад Благојевић, па чак и Мирољуб Несторовић, које су конкретне послове обављали,  и обављају, да ли су се њихова задужења међусобно преклапала, по ком основу су изабрани, колико су њихови ангажмани коштали буџет Републике Србије, какве су резултате оставили иза себе и због чега се документа која би то потврдила не достављају у обиму у којем су затражена, јер на сва постављена питања не би требало да одговарају претпоставке, већ документи.