„Трагови“ поседују тонски запис са тврдњама в.д. директора Управе које се битно разликују од информација редакције. Уместо препуцавања, тражићемо истрагу, доказе, рачуне, реверсе, извештаје, евиденције присуства уговораца на радном месту и путне налоге. У међувремену, Влада Републике Србије поново је поставила Владимира Кокановића за в.д. директора Управе. Овога пута на свега три месеца.  

Постоји тренутак када новинар више не треба да убеђује читаоца ко говори истину.
Довољно је да упореди две верзије и затражи документа.
„Трагови“ су дошли у посед тонског записа у којем в.д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Владимир Кокановић говори о више питања којима се наша редакција већ месецима бави.
И управо ту настаје проблем.
Оно што Кокановић говори на снимку у неколико важних тачака битно се разликује од информација које су „Трагови“ добили.
Зато га овде нећемо проглашавати лажовом. Урадићемо нешто једноставније.
Навешћемо шта Кокановић говори, шта тврде извори „Трагова“, а онда ћемо тражити документа која могу показати која је верзија тачна.
Прво питање је скупо и кошта око 7.000 евра.
Реч је о професионалном фото-апарату о којем су „Трагови“ већ писали.
Кокановић у тонском запису тврди да се тај апарат налази код њега, закључан у канцеларији, као и да га, пошто он не зна да управља са њим, повремено преузимају службеници Управе.
Информација којом располажу „Трагови“ потпуно је другачија.
Према нашем извору, фото-апарат је преузело једно лице ангажовано у Управи (име познато редакцији), изнело га из Управе и предало уговорцу Милошу Симићу, након чега се апарат налази код Симића.
Редакција у овом тренутку нема документ којим би могла са сигурношћу да докаже читав тај пут фото-апарата и зато то сазнање не представљамо као коначно утврђену чињеницу.
Али имамо питање на које је изузетно лако одговорити: Где је фото-апарат данас, господине Кокановићу?
Ако је закључан у Вашој канцеларији, како тврдите, покажите га, и покажите документа.
Ако је апарат вредан око 7.000 евра плаћен буџетским новцем, мора постојати траг о набавци и плаћању. Ако представља државну имовину, мора бити могуће утврдити да ли је и како евидентиран. Ако га користи Милош Симић, треба утврдити на основу ког документа му је предат и ко је за њега одговоран.
Према информацијама којима тренутно располажу „Трагови“, редакција није дошла до реверса којим је Симић задужен за овај апарат, нити располажемо доказом о његовом инвентарном евидентирању у Управи.
Значи да их треба показати.
А један траг свакако мора постојати, јер је апарат плаћен јавним новцем. Мора постојати документација о набавци и плаћању.
Зато „Трагови“ траже рачун или фактуру, доказ о плаћању, податак о евидентирању, инвентарни број ако је додељен и документ из којег се види ко је опрему задужио.
Јер исти апарат не може истовремено бити закључан у канцеларији Владимира Кокановића и налазити се код Милоша Симића. Једна од те две верзије није тачна – лажна је.
Милош Симић је занимљив и из још једног разлога.
После ранијег писања „Трагова“ у тексту „400.000 ДИНАРА ЗА ФОТОГРАФА, ФИРМА ОТВОРЕНА У ОКТОБРУ И ПИТАЊЕ ОПРЕМЕ: ШТА УПРАВА ПЛАЋА МИЛОШУ СИМИЋУ?“, наставили смо да проверавамо јавно доступне податке о његовој предузетничкој радњи MASTER PRODUKCIJA 011.
И ту смо дошли до занимљиве ситуације.
CompanyWall на дан 20. августа 2026. године за MASTER PRODUKCIJU 011 приказује три рачуна код Raiffeisen банке и сва три означава као активна. За сва три наведен је исти датум отварања 10. октобар 2025. године. 
Међутим, када су „Трагови“ истог дана извршили претрагу јавног Јединственог регистра рачуна Народне банке Србије по матичном броју предузетника, приказан је само један од та три рачуна. Зато смо се обратили директно Народној банци Србије, и добили важан одговор. НБС је писмено потврдила да су сва три рачуна која смо навели пријављена у Регистар рачуна Народне банке Србије 10. октобра 2025. године. Дакле, више нема дилеме да су сва три броја била пријављена Регистру.
Али појавило се ново питање: Зашто CompanyWall 20. августа 2026. приказује сва три рачуна као активна, док јавна претрага НБС приказује само један?
„Трагови“ су зато НБС-у истог дана упутили допунско питање и затражили ново објашњење. Док не добијемо тај одговор, нећемо нагађати.
Други део Кокановићевих тврдњи односи се на Ненада Благојевића.
Кокановић у тонском запису којим располажемо тврди да Благојевић свакодневно долази на посао. Наши извори говоре сасвим другачије.
Према информацијама „Трагова“, Благојевић до тренутка када је редакција почела да поставља питања о његовом ангажовању није долазио у Управу. Редакција тврди да је након наших питања доведен на један састанак, на којем је и фотографисан.
И поново не тражимо да нам ико верује на реч. Нека Управа покаже евиденцију и документацију о његовом раду. Ако Ненад Благојевић заиста свакодневно долази на посао, како Кокановић тврди, мора постојати неки проверљив траг његовог присуства или бар рада: евиденција уласка ако се води, записници са састанака, извештаји о раду, конкретни резултати извршених послова или документација на основу које му се одобрава исплата.
Управо код тих извештаја долазимо до још једног важног питања.
Према сазнањима „Трагова“, постоје питања у погледу доступности дела документације која се односи на рад појединих уговорно ангажованих лица.
„Трагови“ у овом тренутку неће улазити у разлоге због којих је приступ појединим документима ограничен, посебно за заинтересовану јавност, нити ћемо откривати сва сазнања којима располажемо. Постављамо само једноставно питање:
Ако се јавности ускраћује приступ уговорима, извештајима о раду или другој документацији на основу које се одобравају исплате из буџета, који је конкретан правни основ за то?
Уколико такав основ постоји, Управа нека га наведе. Уколико не постоји, онда јавност има право да зна шта су уговорно ангажована лица радила, колико су за то плаћена и на основу којих докумената је утврђено да су уговорене обавезе извршене.
Јер чињеница да неки документ није достављен јавности сама по себи није објашњење због чега јавност не сме да зна како је трошен буџетски новац.
Трећа Кокановићева тврдња из тонског записа односи се на службена путовања.
Према ономе што је забележено на снимку, Кокановић тврди да се никада није десило да на службено путовање иде сам са возачем у аутомобилу. Према информацијама којима располажу „Трагови“, а то зна и он, путовање Кокановића са возачем било је уобичајена пракса на ранијим службеним путовањима која се мења тек након његовог путовања у Грчку и јавног постављања питања „Трагова“. Промене су се виделе већ на наредним путовањима у Босну и Херцеговину, као и на путовању које обухвата Требиње и Херцег Нови. Ако је то последица нашег писања, онда је мало рећи да је добро, рећићемо одлично је.
Циљ „Трагова“ није да било кога спрече да ради, већ да се државни новац и државна имовина користе искључиво у складу са законом и сврхом због које су поверени Управи.
Али остаје Кокановићева реченица са снимка да никада није путовао сам са возачем.
То је једна од најлакше проверљивих тврдњи. Постоје путни налози.
Ако они покажу да су на ранијим путовањима била коришћења два аутомобила, да су редовно одлазила и друга лица, то ћемо написати, а њега ће демантовати документа Управе.
У читавој причи о службеним возилима у међувремену смо добили још један значајан документ.
Закључком Владе Републике Србије од 3. јула 2025. године, Lexus BG 887-LC дат је на коришћење Министарству спољних послова, Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Зато смо отворили и питање где је званично место паркирања тог возила када није на службеном путу и ко контролише његово преузимање и враћање и каква се евиденција води о његовом коришћењу?
То је посебно важно због питања која су остала отворена након службеног пута у Грчку у јулу 2026. године.
Уместо претпоставки где је Lexus био после завршетка службених активности, затражили смо документа која то могу показати.
А онда долазимо до чињенице да је Влада Републике Србије, 6. августа 2026. године донела ново решење 24 број 119-8015/2026, Владимир Кокановић постављен је за вршиоца дужности директора Управе почев од 10. августа 2026. године - на три месеца.
То пише црно на бело.
„Трагови“ су претходних месеци објавили велики број текстова о раду Управе, упутили бројне захтеве за приступ информацијама и о појединим питањима обавештавали надлежне државне органе. Да ли је све то имало било какав утицај на одлуку да Кокановић овога пута буде постављен на само три месеца, не знамо?  Време ће показати шта то значи.
Оно што је, међутим, већ сада занимљиво јесте да после вишемесечног писања „Трагова“ и постављања конкретних питања поједине ствари, према информацијама које добијамо, почињу да изгледају другачије. На путовањима више, према нашим сазнањима, није све као раније. После питања о појединим уговорцима и питања о њиховом раду документација се крије, судећи бар по немогућности добијања званичних одговора, тако да редакцја Трагова наставља свој рад и по том питању.
А после питања о Симићевој фирми проверили смо банковне рачуне и дошли до разлике између актуелног приказа једног комерцијалног сервиса и јавне претраге НБС. Можда је све случајност, а можда јавна контрола коју Трагови предузимају ипак има смисла, јер после свих питања о раду директора стигло му је решење на свега три месеца.
Зато овај текст нећемо завршити тврдњом да Владимир Кокановић лаже. Завршићемо га позивом да докаже да говори истину.
Господине Кокановићу, кажете да је фото-апарат који је око 7.000 евра вредан, закључан у Вашој канцеларији. Покажите документацију и утврдимо где је.
Кажете да Ненад Благојевић свакодневно долази на посао. Покажите евиденцију и извештаје о његовом раду. Кажете да никада нисте путовали сами са возачем. Покажите путне налоге, јер „Трагови“ не траже од читалаца да верују у податке које има уредник, нити да верују у оно шта он мисли, већ је много важније оно што је држава записала на папиру, а то је потпуно једноставно. Верујемо само документима, а не Вашим речима.

У следећем наставку нова сазнања и нови текст: ТРИ РАЧУНА ФИРМЕ УГОВОРЦА УПРАВЕ МИЛОША СИМИЋА: ЈЕДАН ДИНАРСКИ, ДВА ДЕВИЗНА, А „ТРАГОВИ“ И ДАЉЕ ЧЕКАЈУ ПОДАТКЕ О ИСПЛАТАМА.