„Трагови“ су о случају АДЕКР писали још 24. априла 2026. године, у тексту „Милиони нестају у Паризу! Ко их дели и коме?“. Већ тада поставили смо питања шта је АДЕКР, где је регистрован, ко га заступа и на основу којих докумената му је одобрено 3.250.000 динара.

Одговоре нисмо добили, али „Трагови“ не заборављају нерешена питања. Зато се овом случају враћамо и враћаћемо му се све док не буде разјашњено ко стоји иза назива АДЕКР, на основу којих докумената је прихваћена конкурсна пријава, да ли је одобрени новац исплаћен и ко ће њиме располагати.
Одлуком Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону број 94-391/30-2026/01 од 15. априла 2026. године, „Удружењу Адекр“ из Париза одобрено је 3.250.000 динара за пројекат „Дан моде Србије 2026. у Француској“.
У званичној одлуци наведено је да је пријава овог удружења заведена под бројем 94-90/30-2026/01.
Наизглед, све је јасно: удружење из Париза пријавило је пројекат, конкурсна комисија га је оценила, а Управа му је одобрила 3.250.000 динара из буџета Републике Србије.
Проблем настаје када се покуша утврдити које је то удружење.
„Трагови“ су проверили јавно доступне француске евиденције: Национални регистар удружења - RNA, службене објаве у JOAFE, регистар правних лица SIRENE и јавно доступне податке о удружењима регистрованим у Паризу и региону Ил де Франс.
Претрага је обављена по називима ADEKR, A.D.E.K.R., Association ADEKR, Serbia Fashion Day и Dan mode Srbije. Под тим називима и скраћеницама није пронађено српско удружење из Париза које би се могло поуздано идентификовати као носилац пројекта „Дан моде Србије 2026. у Француској“.
Негативан резултат претраге не доказује да правно лице уопште не постоји. Могуће је да је удружење у Француској регистровано под другим пуним називом, док је ADEKR само скраћеница коју је Управа унела у одлуку.
Али управо зато Управа мора да саопшти пуни регистровани назив подносиоца, адресу седишта, RNA број и име законског заступника и да достави исправу о регистрацији на основу које је конкурсна пријава прихваћена.
Јер 3.250.000 динара није могло бити одобрено надимку, скраћеници или неформалној групи, већ правном лицу које је морало да докаже да постоји, да има овлашћеног заступника, банковни рачун и да испуњава услове конкурса.
Иако правни идентитет АДЕКР-а за сада није јавно разјашњен, назив одобреног пројекта води до познате манифестације и њене дугогодишње ауторке.
Весна Југовић де Винча годинама организује и представља „Дан моде Србије“, односно „Serbia Fashion Day“, у Паризу.
Први „Српски дан моде“ одржан је 11. јула 2016. године у резиденцији тадашњег амбасадора Србије у Паризу Рајка Ристића. Међу учесницима је била и Катарина Шулкић, тадашња Мис Србије, која је у знак сећања на кнеза Александра Карађорђевића отпевала песму „Тихо ноћи“. У објавама Весне де Винче из тог периода Катарина Шулкић представљена је као учесница „Serbia Fashion Day“ у Паризу.
Њихово познанство и сарадња нису започели у Паризу. Катарина Шулкић је 2015. године изабрана за Мис Косова и Метохије, а потом и за Мис Србије. Ленту јој је уручила Весна Југовић де Винча, тадашња председница компаније „Miss Yu“ и председница жирија.
Веза Катарине Шулкић и Весне де Винче, дакле, није претпоставка. Она је јавна и документована кроз изборе за мис и учешће на париској манифестацији.
Име Катарине Шулкић појављује се и у другом истраживању „Трагова“ које се односи на трошење средстава Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Према информацијама којима располажемо, она је била ангажована на изради софтвера за спровођење конкурса Управе, за шта је наводно исплаћен износ од око 15.000 евра, уз могућа додатна плаћања за одржавање тог софтвера.
„Трагови“ су од Управе и Управе за трезор затражили уговоре, налоге за плаћање, тачне износе и податке о примаоцу средстава. Док та документа не буду достављена, наведени износ не представљамо као коначно утврђену чињеницу.
Зато је важно утврдити да ли је појављивање Катарине Шулкић у ранијим издањима „Дана моде Србије“ само последица њене дугогодишње сарадње са Весном де Винчом или се њено име налази и у пројектној документацији АДЕКР-а за 2026. годину.
То се не може утврдити на основу фотографија и познанстава, већ једино увидом у конкурсну пријаву, списак пројектног тима, партнере и спецификацију буџета.
У причи о „Дану моде Србије“ појављује се и амбасадорка Србије у Француској Ана Хрустановић.
„Дан моде Србије 2023“ одржан је 15. новембра 2023. године у резиденцији амбасадора Србије у Паризу. Добродошлицу гостима пожелела је амбасадорка Ана Хрустановић, док је Весна де Винча у званичном саопштењу Министарства спољних послова представљена као ауторка пројекта.
На истој манифестацији говорила је Тамара Вучић, супруга председника Републике Србије, која је свечано отворила „Дан моде Србије 2023“. Према јавно објављеним подацима, манифестација је одржана под њеним покровитељством и уз подршку Министарства спољних послова Републике Србије.
Подршка је настављена и 25. јануара 2025. године, када је „Serbia Fashion Day 2025“ одржан у дворцу Château du Haut-Buc код Париза. И ова манифестација представљена је као догађај одржан под високим покровитељством Тамаре Вучић и уз подршку Министарства спољних послова Републике Србије.
Весна де Винча, представљена као оснивач, аутор и продуцент „Дана моде Србије“, јавно је захвалила Тамари Вучић на покровитељству и подршци.
А онда се 2026. године као формални подносилац пројекта појављује „Удружење Адекр“ из Париза, којем Управа, као орган у саставу Министарства спољних послова, одобрава 3.250.000 динара за „Дан моде Србије 2026. у Француској“.
Документована је, дакле, вишегодишња повезаност исте манифестације са Весном де Винчом као њеном ауторком и продуценткињом, Катарином Шулкић као ранијом учесницом, Амбасадом Србије у Паризу као домаћином издања из 2023. године и Тамаром Вучић као покровитељком и јавном подржаватељком манифестације.
Међутим, ниједна од тих веза сама по себи не доказује ко стоји иза „Удружења Адекр“ наведеног у одлуци Управе.
За сада нема јавно доступних доказа да су Весна де Винча, Катарина Шулкић, Ана Хрустановић или Тамара Вучић оснивачи, чланови, заступници или учесници у подношењу конкурсне пријаве АДЕКР-а.
Постоје њихове документоване везе са самом манифестацијом, али се тек увидом у конкурсну документацију може утврдити ко је формално поднео пријаву, ко чини пројектни тим, ко су партнери и ко је обезбедио писма подршке.
„Трагови“ су зато од Управе затражили конкурсну пријаву и доказ о регистрацији подносиоца, његов пуни правни назив, адресу, RNA број и законског заступника, податке о пројектном тиму и партнерима, писма подршке, план активности, спецификацију буџета, бодовну листу, образложење оцене, закључени уговор и податке о евентуално извршеним исплатама.
Тражени документи треба да покажу да ли АДЕКР заиста постоји као регистровано удружење у Француској, под којим је пуним именом уписан, који је његов RNA број, ко га заступа, ко је стварни аутор и руководилац пројекта и да ли се у пројектној документацији појављују Весна де Винча или Катарина Шулкић.
Документа треба да покажу и да ли су Амбасада Србије у Паризу, Министарство спољних послова или Тамара Вучић дали писмо подршке, препоруку или сагласност, ко су партнери пројекта, на шта је планирано трошење 3.250.000 динара и да ли је одобрени новац већ исплаћен: када, у ком износу и на рачун ког правног лица.
Док Управа не достави документацију, остаје неразјашњена важна чињеница: 3.250.000 динара одобрено је подносиоцу који је у одлуци означен као „Удружење Адекр“ из Париза, а којег под тим именом није могуће пронаћи у претраженим јавним француским регистрима.
Ако је удружење регистровано под другим пуним називом, Управа то може једноставно доказати достављањем исправе о регистрацији коју је морала да провери пре прихватања пријаве.
До тада остају отворена питања: коме је тачно одобрено 3.250.000 динара, да ли је новац исплаћен и ко ће њиме располагати?
„Трагови“ ће одговоре тражити све док пуни правни идентитет АДЕКР-а и пут сваког динара из буџета грађана Србије не буду јавно разјашњени.