У тајном документу НАТО-а у који је "Вечерњи лист" имао увид истакнута је спремност НАТО-а да оперативно интервенише на Балкану када то буде потребно, како би спречио међуетнички сукоб и учврстио безбедност и стабилност. Хрватски Вечерњи лист је у Бриселу имао увид у документ који се тиче ситуације на Западном Балкану, који је размотрен и усвојен на састанку министара спољних послова овог месеца. У њему се детаљно описују две врсте претњи с којима су суочене државе у југоисточном
хрватском суседству – дестабилишуће понашање Русије и растући екстремизам и радикализација, као последица повратка страних бораца из Сирије и Ирака.
Не открива се детаљније шта значи да је Северноатлантски савез спреман да оперативно интервенише, али извори неслужбено говоре да је нагласак на утврђивању безбедности и стабилности, уз коментар да "не треба то ишчитавати као претњу већ као поруку одвраћања потенцијалних претњи које ће НАТО интензивно пратити на Западном Балкану".
У документу се наводи број од "приближно 260 страних бораца" који су из БиХ отишли у борбу на страни терористичких организација Исламске државе и Ал Каиде у Ираку и Сирији. То је податак с краја 2015. године.
У делу документа који се односи на Србију наводи се да је подршка грађана том војном савезу веома слаба, што је, наравно, последица НАТО бомбардовања Србије пред крај владавине Слободана Милошевића. Међутим, наглашава се да НАТО препознаје потребу да подстиче додатну, снажнију него пре, политичку сарадњу са Србијом.
Недавна посета премијера Александра Вучића седишту НАТО-а се наводи као пример на којем треба градити развој односа. НАТО сматра да сви треба да уложе напоре и подрже побољшање регионалних односа на Западном Балкану.
Поверљиви документ је израђен почетком децембра, у склопу извршења закључака самита НАТО-а у Варшави у јуну ове године, а формулације су у том документу усаглашене између свих 28 држава чланица.
Радикализација, насилни екстремизам и повратак страних ратника с фронта означени су као "значајан разлог за забринутост" у делу документа НАТО-а који говори о Босни и Херцеговини. Ипак се наглашава да то није само проблем БиХ и Западног Балкана, него да се државе у том региону заједно с остатком Европе суочавају с растућим екстремизмом, радикализацијом и повратком страних бораца.
Други разлог за забринутост земаља чланица НАТО-а ситуацијом на Западном Балкану је, како се наводи у поверљивом документу, приступ Русије српском становништву у региону. Међу Србима руске поруке имају највећи одјек, додаје се у документу.
НАТО уочава "пораст руских активности на Западном Балкану, које укључују дестабилизирајуће понашање".
Реч је, додаје се, о мешавини политичких порука, изградњи веза с припадницима елита, инвестицијама у енергетски и медијски сектор... Русија пружа и политичку и привредну подршку српском ентитету у БиХ, како би подстицала ометање евроатлантског пута БиХ, упозорава НАТО у свом документу.
Председник РС Милорад Додик, према оцени НАТО-а, настоји да поткопа евроатлантске интеграције БиХ, што се, како се наводи, види и у недавном расписивању "нелегалног референдума о Дану Републике Српске", али и у томе да његов ентитет одбија да региструје војне некретнине.
Попис војне имовине у БиХ је кључан предуслов за активирање акционог плана НАТО-а за чланство БиХ у том савезу (тзв. МАП), а досад је укњижено 25 војних некретнина у БиХ, али ниједна од 21, колико их је на подручју Републике Српске.
У закључцима се снажно подржава дијалог Београда и Приштине. Тај дијалог, који Београд и Приштина воде уз помоћ ЕУ, има позитиван учинак на регионалну стабилност, закључују у НАТО-у и додају да је нормализација односа Србије и Косова повезана са стабилношћу целог региона.
