Ono što je u početku zvučalo kao provokativna šala, ispostavilo se kao istinski događaj pred kojim predsednik srpske vlade ne uspeva da ostane ravnodušan.
 - Ne radimo ništa za nagrade, već za državu, ali mi više prija nominacija za Nobela nego za Hag - pokušao je da bude duhovit

Ivica Dačić, na uporno insistiranje novinara da prokomentariše kandidaturu njega i kosovskog premijera Hašima Tačija za najviše međunarodno priznanje za mir.

Kada se pre nedelju dana pojavila nezvanična vest da albanski kokus u američkom Kongresu namerava da pregovaračku trojku u briselskim pregovorima nominuje za Nobelovu nagradu za mir, srpski premijer je bio rezervisan. Tada je rekao da sumnja da je priča o kandidaturi za Nobela ozbiljna.

 Nekoliko dana kasnije je i zvanično potvrđeno da su se dva kokusa, srpski i albanski, u američkom Predstavničkom domu obratila Nobelovom komitetu pismom u kojem premijera Srbije Ivicu Dačića, kosovskog premijera Hašima Tačija i visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton kandiduju za Nobelovu nagradu za mir za 2014.

- Inicijativu je pokrenuo albanski lobi iz Vašingtona, što samo za sebe govori koliko je objektivna i principijelna. U suštini, iza nje stoje interesi istih onih centara moći koji su 1999. godine pokrenuli oružanu agresiju protiv Savezne Republike Jugoslavije i koji su 2013. nametnuli Srbiji diktat zvani "briselski sporazum". Prihvatanje tog diktata označava saglašavanje Srbije sa oduzimanjem dela njene državne teritorije i amnestiranje lidera zemalja-članica NATO-a za zločin protiv mira i čovečnosti. Ne vidim, zaista, šta bi u svemu tome bilo u korist Srbije - komentariše nominaciju Živadin Jovanović, bivši šef jugoslovenske diplomatije i predsednik Foruma za svet ravnopravnih.

Podsetimo, Tači, koji danas obavlja funkciju premijera Kosova, nekada je bio poznat i kao komandant samozvane Operativne zone OVK u Mališevu i član Dreničke grupe OVK, koju je 1993. godine osnovao Adem Jašari i koja je kontrolisala oko 10-15 odsto od ukupnih kriminalnih aktivnosti na Kosmetu.

Grupa je učestvovala u krijumčarenju oružja, ukradenih automobila, nafte i cigareta i prostituciji.

U cilju vršenja kriminalnih aktivnosti, Drenička grupa povezala se sa albanskom, češkom i makedonskom mafijom.

Hašim Tači je zajedno sa pripadnicima Dreničke grupe, Rafetom Ramom, Jakupom Nurijem, Samijem Ljuštakuom i Iljazom Kadrijuom učestvovao u napadu iz zasede na policijsko vozilo, 25. maja 1993. godine na pružnom prelazu kod Glogovca. Tom prilikom su ubijena dva srpska policajca dok su petorica teško ranjena.

Mesec dana kasnije Tači je učestvovao u napadu iz zasede na policijsku patrolu na putu Kosovska Mitrovica - Peć kada je ubijen jedan srpski policajac, a drugi teško ranjen, dok je 21. septembra iste godine, po Tačijevom nalogu bačena bomba na kasarnu "Miloš Obilić" u Vučitrnu. Po njegovom nalogu izvršen je i napad na Srednjoškolski centar u Vučitrnu u kojem su bile smeštene porodice izbeglica iz Kninske Krajine.

U julu 1997. godine Tači je osuđen u odsustvu, od Okružnog suda u Prištini, na 10 godina zatvora zbog terorizma. U februaru 1998. godine izdata je poternica za njim. Godine 2003. raspisana poternica je proširena i radi počinjenog genocida.

 Obrazloženje

"Aprilski sporazum postignut uz posredovanje Ketrin Ešton predstavlja ključnu i istorijsku prekretnicu i za Srbiju i za Kosovo - kao i za turbulentni region Balkana u celini", kaže se u pismu koje su Nobelovom komitetu uputili kopredsedavajući srpskog kokusa Ted Po i Emanuel Klever zajedno sa liderima albanskog kokusa u Kongresu Eliotom Engelom i Robertom Aderholtom.
Dvojica premijera su, kako se navodi u obrazloženju, jasnim raskidom sa prošlošću i pronalaženjem puta ka svetlijoj budućnosti pokazala značajnu posvećenost, hrabrost i viziju.

Vučićeva opaska

Kada je Dačić na sednici Vlade održanoj u Palati Srbije pre tri dana "skromno" poručio da "ne radi ništa za nagrade, već za državu", prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić nije odoleo a da ne dobaci: "Vidi se da se druži sa Tačijem, iste izjave daje, ali to je dobro za Srbiju."
Hašim Tači je nešto ranije izjavio da je počastvovan nominacijom.
- Govorim vam iz srca, bez obzira na to šta se desi, Nobelovu nagradu za mir, junaštvo, hrabrost, razboritost zaslužujete vi, građani Kosova, više nego iko - napisao je Tači na Fejsbuku.

Prema izjavama izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija, Hašim Tači se nalazio na čelu organizacije za trgovinu organima otetih Srba - u javnosti poznato kao slučaj Žuta kuća.

Aktuelni ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, međutim, ne krije oduševljenje.
- U takvim okolnostima, u toj ogromnoj administraciji (SAD) i vladi koja je kao neka hidra da padne nekome na pamet da istakne za nominaciju za Nobela predsednika naše Vlade - to je stvarno divna vest... Da li će se to i desiti? Daj bože, ja bih voleo da tako i bude na kraju - rekao je Mrkić.

I dok Ketrin Ešton velikodušno "zasluge" za postignuti dogovor prepušta Dačiću i Tačiju, u Srbiji je izbegnuto poređenje sa ne tako davnim vremenom, kada je Dačić kritikovao bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića samo zato što se rukovao sa bivšim vođom OVK. Sada se Dačić nalazi u paketu sa Tačijem za Nobelovu nagradu.

- Šta se dešava sa merilima zapadne civilizacije ako Tačija koji je u izveštaju Saveta Evrope apostrofiran kao odgovoran za trgovinu ljudskim organima, koji je po rečima američkog izaslanika Roberta Gelbarta i bivšeg britanskog vojnog atašea Džona Kroslanda imenovan kao vođa terorističke organizacije, kada ta civilizacija njega stavlja u istu ravan sa baronesom Ketrin Ešton - čudi se Živadin Jovanović.

Verovatno su to ista ona merila koja je ne samo Baraka Obamu nominovala već Nobela za mir 2009. i dodelila prvom tamnoputom predsedniku SAD. Bilo je to priznanje na lepe oči nakon nepunih godinu dana Obaminog predsednikovanja.

- Razmislite kakva je to nagrada koja je dodeljena nekome ko snosi odgovornost za novu trku u naoružanju, za haos u Iraku, Avganistanu, Libiji i drugim zemljama, za globalno prisluškivanje svojih građana i najbližih saveznika - zaključio je Jovanović.

 Emigracija "minirala" Tita

Državni vrh SFR Jugoslavije 1973. godine predložio je Josipa Broza Titaza Nobelovu nagradu za mir. Toj nominaciji i pored velikog agitovanja tadašnjeg državnog vrha i Pokreta nesvrstanih suprotstavila se srpska emigracija. Književnik iz Amerike Bora Karapandžić napisao je na srpskom i engleskom jeziku knjigu o zločinima Brozovog komunističkog režima "Jugoslovensko krvavo proleće 1945 - Titovi katini i gulazi", koja je u više primeraka poslata Nobelovom komitetu. U to vreme i engleski časopis "Ist-vest dajdžest" je obelodanio "nepoznatu istoriju najmasovnijeg Titovog zločina krajem Drugog svetskog rata".

 Različite reakcije

Eventualna kandidatura Ivice Dačića i Hašima Tačija za Nobelovu nagradu očekivano se različito tumači među političkim akterima Srba na Kosovu.
- Nema sumnje da je ponovo došla faza u kojoj je u američkoj politici akcenat na Balkanu, na Kosovu i Srbiji, i da je inicijativa koja dolazi iz američkog Kongresa poruka za mir i stabilnost stabilnost između dve najveće nacije Srba i Albanaca i dogovor između Vlade u Beogradu i institucija u Prištini - kaže za "Vesti" Oliver Ivanović, lider pokreta Srbija, demokratija, pravda.
Lider Demokratske stranke Srbije, Marko Jakšić, kaže da bi komentar o ovoj kandidaturi sveo na narodnu izreku.
- Citirao bih narod - čega se pametan stidi, budala se ponosi. Ili, čega se patriota stidi, time se izdajnik ponosi - zaključio je on.