Поштовани чланови руководства Савеза Срба Словеније,
поштовани бивши председниче Савеза,

Ово писмо упућујем као отворени и јаван позив на разговор, након што су сви досадашњи покушаји да се путем писаних захтева добију одговори на конкретна и легитимна питања остали без икакве реакције.
Ћутање руководства Савеза на постављена питања не представља неутралну позицију. Оно је избор. А тај избор, нажалост, не доприноси решавању проблема, већ их продубљује.
Савез Срба Словеније већ дужи период делује као затворен круг, у којем уско руководство наступа у име „свих Срба у Словенији“, иако је чињеница да бројчано велика српска заједница у овој земљи уопште не зна да Савез постоји, нити ко су људи који га воде, који су му циљеви и каква је његова стратегија.
Истовремено, постоје појединци и друштва која желе да знају:
1)    како Савез функционише,
2)    где се налази његова документација,
3)    како се управља средствима,
4)    и на основу којих одлука се доносе кључни потези.
На та питања нема одговора.
У јавности је, међутим, познато да је целокупна документација Савеза измештена из Словеније и однета у Београд, као и да је примопредаја дужности извршена ван регистрованог седишта Савеза, у просторијама државне Управе. То нису инсинуације, већ чињенице које су биле јавно објављене и доступне.
Последица таквог поступања је да данас није могуће утврдити:
1)    где се налази званична документација Савеза,
2)    ко има увид у финансијско пословање,
3)    да ли постоје комплетни и уредни извештаји,
4)    и какво је било стање средстава у тренутку промене руководства.
Уместо да се на ова питања одговори, руководство Савеза се определило за стратегију ћутања, рачунајући, по свему судећи, да ће питања временом нестати, а они који их постављају одустати.
То се неће догодити.
Ово писмо није напад. Није ни оптужба. Оно је последњи покушај да се путем разговора, а не институционалних механизама, разреше недоумице које оптерећују рад Савеза и нарушавају поверење у њега.
Позивам руководство Савеза да организује отворен састанак на којем би:
1)    била представљена документација,
2)    појашњене процедуре,
3)    изнети ставови свих страна,
4)    и омогућен разговор уз присуство неутралног медија који би све забележио.
Разговор са критичарима није слабост. Он је предуслов сваке озбиљне организације која жели да представља заједницу.
Ово је последњи јавни позив на демократски и миран дијалог. Уколико он и даље буде игнорисан, остају на располагању други облици обраћања надлежним институцијама, искључиво у складу са законом.
Јер ћутање не гради Савез,  не јача заједницу, нити води ка статусу мањине.

С поштовањем,
Радован Б. Милић
16. 12. 2025